Izbornik Zatvoriti

Sveštenici – uloga i značenje (2. deo)
– Praktična uloga sveštenstva i odnos prema njemu –

KD Krle

 

Sveštenik sa Biblijom u rukamaOvaj tekst se u velikoj meri oslanja na prethodni članak o sveštenicima. Zapravo, ovo je jedna vrsta nastavka ranijeg članka, s težištem na odnos prema sveštenicima u uslovima koje zatičemo u realnosti. Zbog toga ćemo ukratko sumirati osnovne zaključke iz prvog teksta.

Bog je uredio starozavetno sveštenstvo s osnovnom ulogom da služi u Njegovom hramu, koji je slika nebeskog okruženja u kojem prebiva Bog. Budući da niko od nas s ovoga sveta nema mogućnosti da fizički pristupi Božijem prestolu, sveštenici predstavljaju bića koja stvarno služe pred Bogom, tj. anđele. Ali to nije sve. Služba Bogu je na izvestan način okrnjena, jer se jedan broj anđela, na čelu sa Sotonom, pobunio protiv Boga i prestao s obavljanjem onoga što im je prvobitno bilo namenjeno. Njihovo mesto popuniće spaseni, kojima će biti dodeljena uloga sveštenika, a Bog će svoje boravište preseliti na Zemlju. Iz svega toga se nameće nedvosmislen stav da su sveštenici samo simbol uređenja na nebesima i predslika onoga što će tek biti. Drugim rečima, s biblijskog gledišta niko od ljudi koji trenutno žive na ovoj planeti ne bi trebalo sada da se smatra Božijim sveštenikom.

Podelite sa prijateljima
Ceo tekst

Sveštenici – uloga i značenje (1. deo)
– Šta predstavljaju sveštenici? –

KD Krle

Sveštenik

Samim tim što su sveštenici osobe koje obavljaju službu Bogu, njihovo pominjanje je veoma zastupljeno u Svetom pismu. Bez obzira što njihovu službu verovatno uzimamo zdravo za gotovo, opravdano je zapitati se zbog čega je uopšte Bog uspostavio sveštenstvo. Zašto je odvojio određenu grupu ljudi za službu? Jesu li oni neka elitna skupina s posebnim privilegijama? Da li su to Božiji miljenici, oni bez kojih Bog ne može ili je njihova uloga da nam ukažu na nešto što ne možemo sami razumeti?

Od načina kako doživljavamo svrhu sveštenstva, čak i ako o tome nismo posebno razmišljali, zavisi i naša predstava o Bogu, pa čak i shvatanje naše uloge u svetu koji je On stvorio. Mnogi su Boga odbacili upravo zbog nedoličnog ponašanja sveštenstva, koje smatraju Njemu najbližim, a samim tim i najodgovornijim – naročito kada se korupcija u njihovim redovima sakriva i zataškava. Kakav je to Bog koji od običnog čoveka očekuje pravedan život, a okreće glavu od greha „u svojoj kući”? Takođe, stav prema sveštenstvu ide ruku pod ruku s izgrađivanjem stava kakav naš odnos s Bogom treba da bude – crkvenocentričan ili životocentričan (da li se težište stavlja na crkveni život i obrede ili sopstveni praktičan život).

Ceo tekst

Razlikovanje dobra i zla

KD Krle

Neko bi mogao da se zapita čemu uopšte ovakva tema. Šta može da bude problematično po pitanju prepoznavanja dobra i zla? Zar to nije svima jasno? Kada o tome generalno pričamo mora se priznati da gotovo nema čoveka koji neće razumeti koji su opšti principi dobra i zla. Međutim, u praksi se često dešava da ljudi o jednoj istoj pojavi, ličnosti ili događaju imaju potpuno drugačija mišljenja. Da li je nešto dobro ili loše zavisi ne samo od objektivnih činjenica, nego i od drugih faktora, koji utiču na stvaranje našeg stava.

Podelite sa prijateljima
Ceo tekst

Kakvim načelima smo verni

KD Krle

Listajući neke stare beleške naišao sam na prepis dela članka iz „Blica”, objavljenog 7. maja 2009. godine. Iako mi je ovog puta sve bilo poznato, stari osećaj zaprepašćenja ponovo se javio, gotovo jednakim intenzitetom. Sledi deo članka koji opisuje šta se desilo i kako su to komentarisali roditelja glavnih aktera.

Novosadska policija podigla je krivičnu prijavu protiv šesnaestogodišnjeg N. M. koji je polovinom marta bez ikakvog povoda šutnuo u glavu svoju šezdesetšestogodišnju sugrađanku Justinu Urban dok je prolazila ulicom. Prijava za nasilničko ponašanje obuhvatila je i njegovog vršnjaka E. J., koji je ceo slučaj zabeležio kamerom mobilnog telefona.

…

Objavljivanje snimka iznenadilo je i roditelje maloletnika, koji insistiraju na tome da se incident dogodio „čak u martu mesecu” i da nije bilo „nikakvog razloga za takvu reakciju” [prijavu]. Sam snimak nasilja otac je okarakterisao kao „neslanu šalu” sa ružnim završetkom.

– Dete je htelo samo da se našali s njom. Ni sam ne zna zašto je to uradio i jako se kaje – rekao je za „Blic” dečakov otac, koji je i sam priznao da je bio šokiran onim što se vidi na snimku.

Ružan osećaj koji je ovaj članak stvorio u meni nije samo posledica bahatog postupka ovih mladića, nego pre svega reakcije roditelja na ono što su njihova deca učinila.

Podelite sa prijateljima
Ceo tekst

Obrezanje – elitizam ili poruka

KD Krle

Jedna od zapovesti koje mogu da deluju čudno jeste zapovest o obaveznom obrezanju svih muškaraca. Pitanje je, naravno, šta je svrha ovakve zapovesti. Šta je Bog želeo da postigne obrezanjem? Da li je obrezanje donosilo bilo kakvu prednost u životu i veri? Ako je to već bila Božija naredba za svakog muškarca, zašto hrišćanstvo nije nastavilo s obrezanjem, kada već znamo da je i Hristos bio obrezan (Luka 2:21*)?

Pitanja poput ovih često u ljudima izazivaju zaziranje od Boga kojeg ne razumeju. Iako je tačno da vera podrazumeva poverenje prema Bogu, čak i kada nam Njegove namere nisu u potpunosti jasne, previše pitanja s premalo odgovora u ljudima stvara jednu vrstu praznovernog odnosa prema Njemu. Odsustvo razumevanja izaziva samo mehaničku poslušnost, umesto razumnog odobravanja i slaganja s onim što Bog radi. Prigovor o slepoj poslušnosti, koji ateisti često pripisuju religiji, sasvim je opravdan u takvom slučaju.

Svakako da ne treba insistirati na stavu da je neophodno sve znati, ali što je više pravih odgovora, to je i vera čvršća i razumnija. Zapravo, ispravno je zapitati se da li postoje odgovori i pokušati da se oni pronađu, umesto da samo konstatujemo neznanje i nastavimo dalje u sleđenju nečega što ne shvatamo. Upoznavanje Boga kroz način na koji nešto radi i kroz razloge zbog kojih to radi izgrađuje naš odnos i povezanost s Njim. Odgovori možda već postoje, a to ne možemo da znamo, ukoliko ih ne potražimo.

Podelite sa prijateljima
Ceo tekst

Jezički problemi u tumačenju Pisma

KD Krle

Postoje dva osnovna razloga za pisanje ovoga članka. Jedan je povremena, ali i objektivna potreba za dodatnim objašnjenjima u samim tekstovima, kako bi se podrobnije objasnili razlozi određenih tumačenja – nešto što zahteva mnogo mesta, a ipak je posebna tema. Da takva objašnjenja ne bi opteretila glavnu temu, bolje je o tome pisati odvojeno.

Drugi razlog je postavljeno pitanje: „Kako da znam kada Bibliju treba razumeti doslovno, a kada je u pitanju simbolični, slikoviti način izražavanja?” Iako odgovor na ovo pitanje ne spada samo u jezičke probleme tumačenja, obično je bar indirektno, a često i u potpunosti, povezano s njima.

Ova dva razloga za pisanje teksta određuju i njegov sadržaj. Prema tome, biće reči o jezičkim i terminološkim teškoćama na koje možemo da naiđemo, ali i o drugim problemima u tumačenjima, naročito onim koji imaju dodirne tačke s jezikom ili dilemom o doslovnoj primeni.

Podelite sa prijateljima
Ceo tekst

Da li je svaka vlast od Boga?

KD Krle

Religiozni ljudi imaju drugačiji odnos prema svetu oko nas od onih koji ne veruju. Njihovi prioriteti umnogome se razlikuju od prioriteta onih koji smatraju da je ovaj život, koji sada živimo, sve što imamo. S aspekta ubeđenja takav pristup je normalan, jer vernici žive za ono što će da nastupi nakon smrti.

Ipak, to ne mora da znači da se svi vernici, makar i iz iste verske zajednice, slažu po svim stavovima o ovom životu. Jedno od pitanja koje donosi podelu mišljenja među vernicima je i odnos prema vlastima i politici uopšte. Osnovna dilema ovde je kakav stav zauzeti prema onima koji vladaju državom, ali i prema celokupnom sistemu koji njom upravlja.

Među onima koji veruju da je Biblija Božija reč koplja se najviše lome oko načina tumačenja tekstova koje su zapisali apostoli Petar i Pavle. U Rimljanima poslanici Pavle piše:

„Svaka duša da se pokorava vlastima koje vladaju; jer nema vlasti da nije od Boga, a što su vlasti, od Boga su postavljene. Tako koji se suproti vlasti suproti se naredbi Božijoj; a koji se suprote primiće grijeh na sebe. Jer knezovi nijesu strah dobrijem djelima nego zlijem. Hoćeš li pak da se ne bojiš vlasti, čini dobro, i imaćeš hvalu od nje; jer je sluga Božij tebi za dobro. Ako li zlo činiš, boj se; jer uzalud ne nosi mača, jer je Božij sluga, osvetnik na gnjev onome koji zlo čini. Tako se valja pokoravati ne samo od straha nego i po savjesti. Jer zato i poreze dajete; jer su sluge Božije koje su za to isto postavljene.” (Rimljanima 13:1-6).

Podelite sa prijateljima
Ceo tekst

Da li gnev može biti opravdan?

KD Krle

U ovom tekstu neće se praviti oštre granice između gneva, ljutnje, srdžbe, besa, jarosti, rezignacije, padanja u vatru i sličnih izraza, iako bi to u pojedinim slučajevima moglo da se radi. Fokus će biti na unutrašnjoj uznemirenosti koja je obično praćena burnom reakcijom, mada takva reakcija može i da izostane. Da li to stanje uznemirenosti može da ima opravdanje? Ako može, kada je opravdano, a kada ne? Kako treba reagovati u tim situacijama?

Bog ljude poziva na dobre međusobne odnose. „Blago onima koji mir grade, jer će se sinovi Božiji nazvati” (Matej 5:9), rekao je Hristos u svojoj čuvenoj Propovedi na gori. Apostol Jovan je zapisao: „Ako ko reče: ja ljubim Boga, a mrzi na brata svojega, laža je; jer koji ne ljubi brata svojega, koga vidi, kako može ljubiti Boga, koga ne vidi?” (1. Jovanova 4:20). Način na koji se odnosimo prema ljudima oko sebe mnogo govori o našem odnosu s Bogom, ali i utiče na to kako će Bog da se postavi prema nama.

Strpljenje, tolerancija, dobra volja, ali i opraštanje su osobine koje se očekuju od vernika. Ima li tu uopšte mesta za bes, ljutnju, gnev? Pavle savetuje Tita kako da se biraju ljudi koji se postavljaju za crkvene starešine. Između ostalog, Pavle piše: „Jer vladika treba da je bez mane, kao Božij pristav; ne koji sebi ugađa, ne gnjevljiv, ne pijanica, ne bojac, ne lakom na pogani dobitak” (Tit 1:7).

Zbog ovakvih stavova Biblije nije retka pojava da, kada vernici vide da neko padne u vatru, pa čak i ako samo ostrašćeno govori, proglase da takav i njegovo ponašanje nisu od Božijeg Duha. Više im uopšte nije važno šta je uzrok takvoj reakciji, o čemu čovek priča, kakvi su mu argumenti i kakve su mu namere. Oni su svoj sud doneli, etiketu zalepili i, što se njih tiče, slučaj je zaključen.

Ispada da je najvažnije kako spolja reagujemo. Da li je to ono što Bog od nas očekuje i što nam je namenio? Da li je, dakle, svaki gnev loš? Ili postoje nijanse i razlozi koji mogu biti opravdani za to što se čovek našao u takvom stanju?

Podelite sa prijateljima
Ceo tekst

Zatočenici sopstvenih predstava

KD Krle

U ovakvom svetu, u kojem vlada greh, nije lako doći do predstave o Bogu. Odsustvo neposredne komunikacije i nemogućnost da Ga detektujemo svojim čulima stvara nam veliki problem u formiranju ispravnih predstava o Njemu. Kada bismo, recimo, mogli direktno da Ga vidimo, ateizam bi se sveo na mentalni poremećaj. Kao što niko normalan ne negira postojanje čoveka kojeg viđa svaki dan, tako niko ne bi mogao ni da negira postojanje Boga. Ali, u okolnostima u kojima živimo, rasprava o samom postojanju bića koje je sve stvorilo postaje sasvim logična, a možda čak i opravdana.

Međutim, čak i kod onih koji „u nešto” veruju postoje različita gledišta o objektu njihove vere. Postoji verovanje u jednog ili više bogova, verovanje da je u pitanju ličnost, princip ili sila, mnoge rasprave vode se o Njegovoj prirodi, a kada dođemo na područje tumačenja Njegove volje i Njegovih objava, nemoguće je nabrojati sva verovanja koja postoje.

Iz naših stavova o Bogu proizilazi ne samo način kako se odnosimo prema Njemu, nego i sveukupno ponašanje u svetu u kojem živimo. Od predstave o svom poreklu i svrsi postojanja zavisi način na koji ćemo se postaviti prema svemu ostalom.

Podelite sa prijateljima
Ceo tekst

Simbolika ramena

KD Krle

Kao što je slučaj i sa ostalim simbolima u Bibliji i ramena svoje značenje crpu iz uloge koju imaju u životnim situacijama. Prva asocijacija na ramena obično je nešto što se na njima nosi. Zbog toga ramena ukazuju na teret koji se nosi u fizičkom ili prenesenom značenju.

Teret

Pred kraj svog života Jakov izriče, kako je sam tvrdio, jednu vrstu proročanstva za svoje sinove (1. Mojsijeva 49:1). Za Isahara je rekao: „I vidjev da je počivanje dobro i da je zemlja mila, sagnuće ramena svoja da nosi, i plaćaće danak.” (1. Mojsijeva 49:15). Tekst ukazuje da će Isaharovi potomci poneti određeni teret. Međutim, u samom stihu se vidi da teret ne mora da bude samo fizički, jer će oni nositi i breme plaćanja danka.

Ukazujući na ono što se desilo u Misiru Asaf piše: „Uklonio sam ramena njegova od bremena, ruke njegove oprostiše se kotarica. U nevolji si me zazvao, i izbavih te, usliših te usred groma, na vodi Merivi iskušah te.” (Psalam 81:6, 7). Budući da su robovali u Egiptu, jasno je da ovaj tekst govori o oslobađanju od fizičkih poslova koje je Božiji narod bio primoran da radi, ali i više od toga. U nastavku vidimo da je Bog spreman da pomogne i kada imamo neprilike. Taj teret možda jeste drugačije prirode, ali ga je često mnogo teže nositi od fizičkog.

Podelite sa prijateljima
Ceo tekst
Verified by MonsterInsights