zaista umreti

Problem kojim će se ovaj članak baviti tiče se jedne rečenice koju je Bog rekao Adamu prilikom stvaranja čoveka. Celokupno stvaranja opisano je u prvom poglavlju Biblije. Tom prilikom je događajima oko stvaranja čoveka posvećeno svega par stihova (1. Mojsijeva 1:26-29)*(1. Mojsijeva 1:26-29) Potom reče Bog: da načinimo čovjeka po svojemu obličju, kao što smo mi, koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cijele zemlje i od svijeh životinja što se miču po zemlji. 1:27 I stvori Bog čovjeka po obličju svojemu, po obličju Božijemu stvori ga; muško i žensko stvori ih. 1:28 I blagoslovi ih Bog, i reče im Bog: rađajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom, i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od svega zvjerinja što se miče po zemlji. 1:29 I još reče Bog: evo, dao sam vam sve bilje što nosi sjeme po svoj zemlji, i sva drveta rodna koja nose sjeme; to će vam biti za hranu. . Malo više informacija dobijamo u drugom poglavlju, gde se nalazi i rečenica o kojoj će biti reči.

Pošto je stvorio Adama, i postavio ga u vrt gde je bilo različitog drveća, među kojima su drvo života i drvo poznanja dobra i zla, Bog ga upozorava na ovo poslednje: „I zaprijeti Gospod Bog čovjeku govoreći: jedi slobodno sa svakoga drveta u vrtu; ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusiš s njega, umrijećeš.” (1. Mojsijeva 2:16, 17).

Iako Eva još nije bila stvorena od Adamovog rebra, iz kasnijeg teksta možemo da saznamo da je i ona bila obaveštena o tome, jer je ponovila ovu rečenicu u donekle izmenjenom obliku (1. Mojsijeva 3:3)*(1.Mojsijeva 3:3) Samo roda s onoga drveta usred vrta, kazao je Bog, ne jedite i ne dirajte u nj, da ne umrete. .

Postavlja se pitanje – logično na osnovu prevoda koji imamo – zašto Adam i Eva nisu umrli tog dana kada su probali plod s drveta poznanja dobra i zla.