Samim tim što su sveštenici osobe koje obavljaju službu Bogu, njihovo pominjanje je veoma zastupljeno u Svetom pismu. Bez obzira što njihovu službu verovatno uzimamo zdravo za gotovo, opravdano je zapitati se zbog čega je uopšte Bog uspostavio sveštenstvo. Zašto je odvojio određenu grupu ljudi za službu? Jesu li oni neka elitna skupina s posebnim privilegijama? Da li su to Božiji miljenici, oni bez kojih Bog ne može ili je njihova uloga da nam ukažu na nešto što ne možemo sami razumeti?
Od načina kako doživljavamo svrhu sveštenstva, čak i ako o tome nismo posebno razmišljali, zavisi i naša predstava o Bogu, pa čak i shvatanje naše uloge u svetu koji je On stvorio. Mnogi su Boga odbacili upravo zbog nedoličnog ponašanja sveštenstva, koje smatraju Njemu najbližim, a samim tim i najodgovornijim – naročito kada se korupcija u njihovim redovima sakriva i zataškava. Kakav je to Bog koji od običnog čoveka očekuje pravedan život, a okreće glavu od greha „u svojoj kući”? Takođe, stav prema sveštenstvu ide ruku pod ruku s izgrađivanjem stava kakav naš odnos s Bogom treba da bude – crkvenocentričan ili životocentričan (da li se težište stavlja na crkveni život i obrede ili sopstveni praktičan život).