Tekst priče (Luka 16:19-31):
19) Čovjek neki pak bješe bogat, koji se oblačaše u skerlet i u svilu, i življaše svaki dan gospodski i veseljaše se. 20) A bijaše jedan siromah, po imenu Lazar, koji ležaše pred njegovijem vratima gnojav, 21) I željaše da se nasiti mrvama koje padahu s trpeze bogatoga; još i psi dolažahu i lizahu gnoj njegov. 22) A kad umrije siromah, odnesoše ga anđeli u naručje Avraamovo; a umrije i bogati, i zakopaše ga. 23) I u paklu kad bješe u mukama podiže oči svoje i ugleda izdaleka Avraama i Lazara u naručju njegovu, 24) I povikavši reče: oče Avraame! smiluj se na me i pošlji mi Lazara neka umoči u vodu vrh od prsta svojega, i da mi rashladi jezik; jer se mučim u ovome plamenu. 25) A Avraam reče: sinko! opomeni se da si ti primio dobra svoja u životu svome, i Lazar opet zla; a sad se on tješi, a ti se mučiš. 26) I preko svega toga postavljena je među nama i vama velika propast, da oni koji bi htjeli odovud k vama prijeći, ne mogu, niti oni otuda k nama da prelaze. 27) Tada reče: molim te dakle, oče, da ga pošalješ kući oca mojega, 28) Jer imam pet braće: neka im posvjedoči da ne bi i oni došli na ovo mjesto mučenja. 29) Reče mu Avraam: oni imaju Mojsija i proroke, neka njih slušaju. 30) A on reče: ne, oče Avraame! nego ako im dođe ko iz mrtvijeh pokajaće se. 31) A Avraam mu reče: ako ne slušaju Mojsija i proroka, da ko i iz mrtvijeh ustane neće vjerovati.
Priča o bogatašu i Lazaru dolazi nakon priče o nevernom pristavu. Završetak te priče s komentarom koji sledi glasi:
Nikakav pak sluga ne može dva gospodara služiti; jer ili će na jednoga mrziti a drugoga ljubiti, ili će jednome voljeti a za drugoga ne mariti. Ne možete služiti Bogu i bogatstvu. A ovo sve slušahu i fariseji, koji bijahu srebroljupci, i rugahu mu se. (Luka 16:13, 14)
Zaključak priče direktno je pogodio fariseje koji su je slušali, pa je ruganje logična odbrambena reakcija. Nakon tri naizgled nepovezane rečenice (iako svaka sadrži osvrt na farisejsku praksu) – o propovedanju, Svetim spisima i razvodu (puštanju žene) – Hristos započinje priču o bogatašu i Lazaru.
Iz samih okolnosti i povoda za ovu priču, jasno je da je težište na bogatstvu, pa tako i na bogatašu u samoj priči.
Simbolika, iako se na nju često ne obraća mnogo pažnje, igra značajnu ulogu u Bibliji. Nisu tu u pitanju samo Hristove parabole, pojedine jezičke konstrukcije, obredne radnje, pa čak ni mnogobrojna proročanstva – kojima dominiraju simbolične predstave. Biblijska simbolika može da postoji, skrivena na prvi pogled, i u događajima koji imaju svoju realnu primenu i poruku.
