Ideja pomazanja, pa samim tim i pomazanika, veoma je zastupljena u tekstovima Starog i Novog zaveta. Iz toga proizilazi da su pomazanje i pomazanik značajni za ceo koncept Pisma. Ujedno, to je dobar povod da pokušamo da odgovorimo na pitanja šta oni predstavljaju i kako bi trebalo da se odnosimo prema njima.
Sasvim je jasno da su pomazanje i miropomazanje povezani, ali iako i danas postoji praksa miropomazanja, u ovom tekstu nećemo se njime baviti. Ovde ćemo se usredsrediti samo na biblijski koncept pomazanja – šta Biblija o njemu govori, kako ga tumači i u određenoj meri primenjuje.
Ovaj članak će više biti zasnovan na starozavetnim tekstovima, jer se koncept pomazanja u Novom zavetu više podrazumeva nego što se objašnjava, ali iako tekstova o pomazanju u Novom zavetu ima manje, oni su obično jasni i značajni kao potvrda da se nije odstupilo od starozavetnih ideja.
Bilo bi dobro da krenemo od samih reči koje Pismo koristi za pomazanje i pomazanika.
Uvek su se lomila koplja oko načina tumačenja simbola i slika u Bibliji. Da li nešto može da se tumači u prenesenom smislu? U kojim slučajevima tako može da se tumači? Kako da se odnosimo prema pojedinim elementima u okviru jednog događaja ili slike koje simbolički tumačimo? Ova i slična pitanja ne samo da mogu da stvore konfuziju, nego od odgovora na njih neposredno zavisi samo tumačenje.