Jedna od zapovesti koje mogu da deluju čudno jeste zapovest o obaveznom obrezanju svih muškaraca. Pitanje je, naravno, šta je svrha ovakve zapovesti. Šta je Bog želeo da postigne obrezanjem? Da li je obrezanje donosilo bilo kakvu prednost u životu i veri? Ako je to već bila Božija naredba za svakog muškarca, zašto hrišćanstvo nije nastavilo s obrezanjem, kada već znamo da je i Hristos bio obrezan ()?
Pitanja poput ovih često u ljudima izazivaju zaziranje od Boga kojeg ne razumeju. Iako je tačno da vera podrazumeva poverenje prema Bogu, čak i kada nam Njegove namere nisu u potpunosti jasne, previše pitanja s premalo odgovora u ljudima stvara jednu vrstu praznovernog odnosa prema Njemu. Odsustvo razumevanja izaziva samo mehaničku poslušnost, umesto razumnog odobravanja i slaganja s onim što Bog radi. Prigovor o slepoj poslušnosti, koji ateisti često pripisuju religiji, sasvim je opravdan u takvom slučaju.
Svakako da ne treba insistirati na stavu da je neophodno sve znati, ali što je više pravih odgovora, to je i vera čvršća i razumnija. Zapravo, ispravno je zapitati se da li postoje odgovori i pokušati da se oni pronađu, umesto da samo konstatujemo neznanje i nastavimo dalje u sleđenju nečega što ne shvatamo. Upoznavanje Boga kroz način na koji nešto radi i kroz razloge zbog kojih to radi izgrađuje naš odnos i povezanost s Njim. Odgovori možda već postoje, a to ne možemo da znamo, ukoliko ih ne potražimo.