U ovakvom svetu, u kojem vlada greh, nije lako doći do predstave o Bogu. Odsustvo neposredne komunikacije i nemogućnost da Ga detektujemo svojim čulima stvara nam veliki problem u formiranju ispravnih predstava o Njemu. Kada bismo, recimo, mogli direktno da Ga vidimo, ateizam bi se sveo na mentalni poremećaj. Kao što niko normalan ne negira postojanje čoveka kojeg viđa svaki dan, tako niko ne bi mogao ni da negira postojanje Boga. Ali, u okolnostima u kojima živimo, rasprava o samom postojanju bića koje je sve stvorilo postaje sasvim logična, a možda čak i opravdana.
Međutim, čak i kod onih koji „u nešto” veruju postoje različita gledišta o objektu njihove vere. Postoji verovanje u jednog ili više bogova, verovanje da je u pitanju ličnost, princip ili sila, mnoge rasprave vode se o Njegovoj prirodi, a kada dođemo na područje tumačenja Njegove volje i Njegovih objava, nemoguće je nabrojati sva verovanja koja postoje.
Iz naših stavova o Bogu proizilazi ne samo način kako se odnosimo prema Njemu, nego i sveukupno ponašanje u svetu u kojem živimo. Od predstave o svom poreklu i svrsi postojanja zavisi način na koji ćemo se postaviti prema svemu ostalom.