Izbornik Zatvoriti

Blog

Stvarnost i uverenja

KD Krle

Religija u sebi nosi notu mističnog, metafizičkog, nadrealnog. Potrebno je verovati u stvari koje ne vidimo, a koje su izvan našeg čulnog iskustva. Verovatno ne samo zbog toga, religiozni ljudi su neretko skloni tome da poveruju u čudne, a ponekada i sasvim nelogične ideje. Prihvatanje stvari zdravo za gotovo uvek je nosilo sa sobom rizik ne samo da budemo prevareni, već i da, samim tim što prihvatimo neistinu, živimo po pravilima koja nam ne odgovaraju, a kao krajnji ishod – pod pretpostavkom da postoji Bog koji nudi spasenje – možemo izgubiti i večnost za koju smo sazdani.

Kao čovek koji veruje u istinitost Svetog pisma, koje se smatra odrazom direktnog Božijeg uticaja, sklon sam tome da poverujem izjavama koje u Pismu nalazim. Međutim, to ne znači da treba da isključim mozak i ne razmišljam o značenju pročitanog.

Podelite sa prijateljima
Ceo tekst

Hristov mir

KD Krle

Čitajući o Hristu u jevanđeljima dobijamo sliku o jednoj impoznatnoj figuri. Njegov karakter bio je za divljenje. Međutim, postojali su i oni vidovi Njegove ličnosti koji se nisu mogli naći kod drugih ljudi. Ovde se, pre svega, misli na mnoga čuda koja je Isus činio tokom svoje misije.

Mnogi novozavetni stihovi pozivaju nas, direktno ili indirektno, da se ugledamo na Hrista ili na neku osobinu koju je On posedovao. Na primer, apostol Jovan u svojoj prvoj poslanici piše: „Koji govori da u njemu stoji, i taj treba tako da hodi kao što je on hodio.” (1. Jovanova 2:6). Drugim rečima, onaj ko za sebe misli da je vernik i prihvata Hrista treba da živi onako kako je živeo Isus. Kada dođe do upravo spomenutog saznanja, pitanje koje se čoveku nameće je da li ugledanje na Hrista podrazumeva i čuda koja je On činio.

Vernici i čuda

Mogli bismo da kažemo da je Hristos i sam obučavao svoje učenike za činjenje čuda. „I dozvavši svojijeh dvanaest učenika dade im vlast nad duhovima nečistijem da ih izgone, i da iscjeljuju od svake bolesti i svake nemoći.” (Matej 10:1). Deo naloga koji im je tom prilikom dao glasio je: „Bolesne iscjeljujte, gubave čistite, mrtve dižite, đavole izgonite; zabadava ste dobili, zabadava i dajite.”(Matej 10:8). Hristos je, dakle, poslao apostole da propovedaju (Matej 10:7*), očekujući da usput, ako je tako potrebno, i mrtve vraćaju u život.

Podelite sa prijateljima
Ceo tekst

Hristov odnos prema zakonu
(na osnovu Mateja 5)

KD Krle

Hristos je tridesetak godina živeo običnim, povučenim životom, a onda je započeo s onim što nazivamo Njegovom službom (Luka 3:23*). Ovaj Isusov rad mogli bismo da sumiramo u sledećoj rečenici: „I prohođaše po svoj Galileji Isus učeći po zbornicama njihovijem, i propovijedajući jevanđelje o carstvu, i iscjeljujući svaku bolest i svaku nemoć po ljudima.” (Matej 4:23). Kao što se iz ovog citata može videti, postoje dva osnovna vida Hristovog rada – podučavanje, pod kojim se podrazumeva i propovedanje, kao jedan vid podučavanja, i isceljivanje.

Sama činjenica da je isceljivao ljude veoma brzo Mu je donela popularnost. Vest o Njemu proširila se po svim okolnim oblastima, a ljudi su Mu dolazili, donosili bolesne da ih izleči i sledili Ga (Matej 4:24, 25*).

Međutim, ništa manje privlačan nije bio ni način na koji je Hristos podučavao ljude o Bogu i verskom životu. Njegov pristup uopšte nije bio uobičajen. Današnjim rečnikom bismo mogli da kažemo da je bio prilično liberalan i nekonvencionalan u pogledu iznošenja svojih religioznih stavova. Hristovo najduže javno izlaganje zabeleženo je u Matejevom jevanđelju. Ono obuhvata peto, šesto i sedmo poglavlje ove novozavetne knjige.

Podelite sa prijateljima
Ceo tekst

Iskustveno poznavanje

KD Krle

Ovaj tekst bi mogao da se smatra digresijom na članak „Poverenje uprkos nerazumevanju”, ali može da se čita i kao samostalna celina. U tom članku je bilo reči o tome kako pravo poverenje proizilazi iz iskustava koja imamo u ličnom odnosu s nekim i da jedino lični odnos možemo smatrati poznavanjem nekoga. Namera ovog teksta je da prikaže biblijske primere o načinu kako to funkcioniše.

Jovanovo pisanje

Apostol Jovan ovako započinje svoju prvu poslanicu: „Što bješe ispočetka, što čusmo, što vidjesmo očima svojima, što razmotrismo i ruke naše opipaše, o riječi života: i život se javi, i vidjesmo, i svjedočimo, i javljamo vam život vječni, koji bješe u oca, i javi se nama; što vidjesmo i čusmo to javljamo vama da i vi s nama imate zajednicu; a naša je zajednica s ocem i sa sinom njegovijem Isusom Hristom.” (1. Jovanova 1:1-3).

Jovan piše o nekome ili nečemu što ne imenuje, već očekuje da mi to prepoznamo. U prvom stihu govori o reči života, koju su oni čuli, videli, razmotrili i opipali. Sasvim je jasno da se ovde ne radi samo o informacijama, jer on govori kako su tu reč oni i videli i opipali. Onima koji znaju kako počinje jevanđelje koje je on napisao, odmah će upasti u oči sličan način izražavanja.

U njemu Jovan piše: „U početku bješe riječ, i riječ bješe u Boga, i Bog bješe riječ.” (Jovan 1:1). Svi oni koji su iole upućeni u ono što hrišćanstvo zastupa znaju da se ovde radi o Hristu. Hrista su, dakle, slušali, Njega su videli, o Njemu i Njegovom delovanju su razmišljali i Njega su opipali. O tome govori prvi stih Jovanove poslanice.

I u drugom stihu, u kojem se govori o večnom životu, vidimo da zapravo nije reč samo o večnom životu kao takvom, već se ukazuje na nešto drugo. U tom stihu Jovan prvo tvrdi da se život javio, a onda da nam javlja večni život koji je bio u Oca i nama se javio.

Podelite sa prijateljima
Ceo tekst

Poverenje uprkos nerazumevanju

KD Krle

Postoje stvari u Bibliji koji nisu lako razumljive. Ali to nije slučaj samo u Bibliji, nego i u životu s Bogom. Nerazumevanje po pravilu stvara poteškoće u ljudskim odnosima, pa tako i u odnosu s Njim. Teško je imati poverenja u nekoga, kada ne shvatamo šta on i zbog čega radi, naročito ako mislimo da tako nešto ne bi trebalo činiti. Mnogo je lakše ukoliko znamo pobude i razloge za nečija dela, jer u tom slučaju može biti prihvatljivo ono što bez znanja o njima ne bismo razumeli.

Međutim, u odnosu s Bogom ne možemo znati ni Njegove pobude ni Njegove razloge za sve ono što On radi. Na osnovu Pisma možemo da kažemo da su Božije pobude dobre. Ipak, to podrazumeva da bar donekle već imamo poverenje kako u Božiju reč, tako i u Boga koji nam ju je dao. Situacija je još teža kada su u pitanju razlozi zašto Bog nešto radi i zašto to radi baš na takav način, osim ako nam to izričito nije napisano.

Budući da nerazumevanje šteti odnosu, prirodna je stvar da želimo da saznamo šta pokreće drugoga, ukoliko nam je stalo do tog odnosa. U suprotnom, ako smo ravnodušni prema motivima i metodama koje koristi druga strana, samo možemo sami sebe da lažemo da nam je do odnosa stalo.

Podelite sa prijateljima
Ceo tekst

Reči Sotona i Đavo
– Primeri transformacije reči u drugom jeziku,
uporedo s biblijskim prikazom Sotone –

KD Krle

 

Iako se u naslovu nalaze imena Sotona[1] i Đavo, imena kojima zovemo Božijeg arhiprotivnika, on nije glavna tema ovog teksta. Glavna tema teksta je tranzicija reči iz jednog jezika u drugi. O Sotoni i njegovoj ulozi govoriće se uporedo s tim, dajući usput i osnovnu sliku o biću koje nas je uvuklo u greh.

Čitajući Pismo i pokušavajući da iz njega izvučemo pouke i principe koje ugrađujemo u svoja životna načela, često smetnemo s uma da zapravo čitamo prevod – a nijedan prevod nije savršen. Insistirajući na stvorenim i usvojenim stavovima ljudi umeju da kažu: „Tako piše u mojoj Bibliji!”, ne shvatajući da u izvornom tekstu određeni citat ne mora da zvuči tako nedvosmisleno kao što piše u prevodu Biblije na njegov jezik.

Zbog toga je ovaj članak više podsetnik na to do kakvih situacija može da dođe u čitanju prevoda, nego što je otkrivanje nečeg novog. On je pokušaj da se apeluje na jedan od principa koji su značajni za razumevanje biblijskog teksta.

Širok je spektar problema koji se javljaju prilikom prevođenja, a mi ćemo se ovde usredsrediti samo na jedan segment – kako određene reči donekle menjaju svoje značenje prelaskom u drugi jezik. Ovakvi detalji neće dramatično promeniti razumevanje celokupnog Pisma, ali mogu biti značajni, jer dobijamo uvid u mogućnost i nekog drugačijeg značenja teksta koji čitamo. A razmatranje više mogućnosti, pa i sama svest da one možda postoje, budi u nama oprez, tera nas da proveravamo i analiziramo, kako bismo došli do ispravnijeg shvatanja onoga na čemu zasnivamo svoje životne stavove.

Podelite sa prijateljima
Ceo tekst

Ko je koga ostavio?

KD Krle

Veliki problem u religiji predstavlja odsustvo Božije pojave. Ne samo da je nekima to veoma jak argument protiv postojanja Boga, nego i mnogima koji u Njega veruju nije jasno zašto se Bog ne pokazuje. Ako već postoji, na prvi pogled izgleda da nas je Bog ostavio da se, kako znamo i umemo, snalazimo sami bez Njega.

Da li je ovaj doživljaj da su ljudi ostavljeni stvaran ili nam se tako samo čini? Ukoliko nas taj prvi utisak vara, zašto se Bog odlučio na takav potez? Odgovor na pitanje šta se dešava „iza scene” pokušaćemo da potražimo u biblijskim tekstovima. Šta Biblija ima da kaže na dilemu da li je ispravan stav da nas je Bog ostavio ili je možda obrnuto – možda smo mi ostavili Njega?

Podelite sa prijateljima
Ceo tekst

Sveštenici – uloga i značenje (2. deo)
– Praktična uloga sveštenstva i odnos prema njemu –

KD Krle

 

Sveštenik sa Biblijom u rukamaOvaj tekst se u velikoj meri oslanja na prethodni članak o sveštenicima. Zapravo, ovo je jedna vrsta nastavka ranijeg članka, s težištem na odnos prema sveštenicima u uslovima koje zatičemo u realnosti. Zbog toga ćemo ukratko sumirati osnovne zaključke iz prvog teksta.

Bog je uredio starozavetno sveštenstvo s osnovnom ulogom da služi u Njegovom hramu, koji je slika nebeskog okruženja u kojem prebiva Bog. Budući da niko od nas s ovoga sveta nema mogućnosti da fizički pristupi Božijem prestolu, sveštenici predstavljaju bića koja stvarno služe pred Bogom, tj. anđele. Ali to nije sve. Služba Bogu je na izvestan način okrnjena, jer se jedan broj anđela, na čelu sa Sotonom, pobunio protiv Boga i prestao s obavljanjem onoga što im je prvobitno bilo namenjeno. Njihovo mesto popuniće spaseni, kojima će biti dodeljena uloga sveštenika, a Bog će svoje boravište preseliti na Zemlju. Iz svega toga se nameće nedvosmislen stav da su sveštenici samo simbol uređenja na nebesima i predslika onoga što će tek biti. Drugim rečima, s biblijskog gledišta niko od ljudi koji trenutno žive na ovoj planeti ne bi trebalo sada da se smatra Božijim sveštenikom.

Podelite sa prijateljima
Ceo tekst

Sveštenici – uloga i značenje (1. deo)
– Šta predstavljaju sveštenici? –

KD Krle

Sveštenik

Samim tim što su sveštenici osobe koje obavljaju službu Bogu, njihovo pominjanje je veoma zastupljeno u Svetom pismu. Bez obzira što njihovu službu verovatno uzimamo zdravo za gotovo, opravdano je zapitati se zbog čega je uopšte Bog uspostavio sveštenstvo. Zašto je odvojio određenu grupu ljudi za službu? Jesu li oni neka elitna skupina s posebnim privilegijama? Da li su to Božiji miljenici, oni bez kojih Bog ne može ili je njihova uloga da nam ukažu na nešto što ne možemo sami razumeti?

Od načina kako doživljavamo svrhu sveštenstva, čak i ako o tome nismo posebno razmišljali, zavisi i naša predstava o Bogu, pa čak i shvatanje naše uloge u svetu koji je On stvorio. Mnogi su Boga odbacili upravo zbog nedoličnog ponašanja sveštenstva, koje smatraju Njemu najbližim, a samim tim i najodgovornijim – naročito kada se korupcija u njihovim redovima sakriva i zataškava. Kakav je to Bog koji od običnog čoveka očekuje pravedan život, a okreće glavu od greha „u svojoj kući”? Takođe, stav prema sveštenstvu ide ruku pod ruku s izgrađivanjem stava kakav naš odnos s Bogom treba da bude – crkvenocentričan ili životocentričan (da li se težište stavlja na crkveni život i obrede ili sopstveni praktičan život).

Ceo tekst

Razlikovanje dobra i zla

KD Krle

Neko bi mogao da se zapita čemu uopšte ovakva tema. Šta može da bude problematično po pitanju prepoznavanja dobra i zla? Zar to nije svima jasno? Kada o tome generalno pričamo mora se priznati da gotovo nema čoveka koji neće razumeti koji su opšti principi dobra i zla. Međutim, u praksi se često dešava da ljudi o jednoj istoj pojavi, ličnosti ili događaju imaju potpuno drugačija mišljenja. Da li je nešto dobro ili loše zavisi ne samo od objektivnih činjenica, nego i od drugih faktora, koji utiču na stvaranje našeg stava.

Podelite sa prijateljima
Ceo tekst