Pitanje je postavio Ž.N.
„U Božjem Zakonu se pominje grad utočište koje je Bog namenio onima koji su nehotice ubili nekog i da tamo prebivaju dok ne umre prvosveštenik u tom mestu. A nakon njegove smrti su slobodni. I sad me kopka, kako mi koji postojimo danas, možemo da se poredimo sa onima koji su onda počinili nehotičan greh ubistva? Mi danas uopšte ne možemo da se nazovemo nehotični grešnici. Mi smo toliko ogrezli u grehu da nam greh više nije nikakav problem. Čak šta više, on je sastavni deo našeg života. Mislim da mi utočište (na osnovu definicije Božjeg zakona) uopšte i ne zaslužujemo. Ali, sve u svemu zapažanje je vrlo zanimljivo, i veoma mi se sviđa, jedino nisam siguran da li sam dobro razumeo to što ste imali na umu. Šta bi danas predstavljalo utočište, i za koga, i da li možda imate predstavu zašto ih je tada bilo odredjeno šest?”
Nehotični gresi danas
Kada je reč o gradovima utočištima, već se o njima pisalo na ovom sajtu u tekstu „Simbolika ramena”. Prvih nekoliko pasusa ispod podnaslova „Grad Sihem” govori o simbolici ovih gradova. U Bibliji je najviše o njima rečeno u 35. poglavlju Četvrte knjige Mojsijeve.
Ukratko govoreći, čovek koji nehotično ubije drugog čoveka treba da se skloni u grad utočište. Ukoliko to ne učini, osvetnik ima pravo da ga ubije bez posledica. Po smrti prvosveštenika oni koji su počinili nehotično ubistvo postaju slobodni. Budući da je naš prvosveštenik Hristos (), na taj način se šalje poruka da nas Njegova smrt oslobađa od večne osude, koju smo grehom navukli na sebe ().
S druge strane, naša zaštita od posledica greha je u Bogu ().
