U prvom delu teksta bilo je reči o teškoćama da se na ispravan način reaguje u odnosu s Bogom. Naše stanje odvojenosti od Njega, stanje koje nas čini grešnim ljudima, u nama je izgradilo želje i težnje drugačije od onih koje je Bog zamislio za čoveka. Ovakve žudnje nas udaljavaju od Boga, čak i ako bismo želeli da Mu se vratimo. Drugim rečima, da bismo imali dobar odnos s Bogom, potrebno je da se promenimo, a ta promena nije ni jednostavna ni trenutna.
Postoji jedan, često citiran stih u Knjizi proroka Jeremije, koji se (po mom ličnom mišljenju) pogrešno tumači: „Može li Etiopljanin promijeniti kožu svoju ili ris šare svoje? možete li vi činiti dobro naučivši se činiti zlo?” (Jeremija 13:23). Na prvi pogled, bez udubljivanja, kako se ovaj stih obično i tumači, stvarno može da se čini da smo nepopravljivo zli i da smo takvi po svojoj prirodi. Ali, pre nego što se posvetimo stihu, da kažemo samo par reči o kontekstu u kojem je napisan.
Celo ovo poglavlje napisano je kao Božija opomena ljudima iz Njegovog naroda, koji će, ukoliko se ne pokaju i ne promene, stradati. Stih koji prethodi malopre citiranom stihu to veoma jasno ilustruje: „Ako li rečeš u srcu svom: zašto me to zadesi? za mnoštvo bezakonja tvojega uzgrnuće se skuti tvoji i obuća ti se skinuti.” (Jeremija 13:22).
Problem kojim će se ovaj članak baviti tiče se jedne rečenice koju je Bog rekao Adamu prilikom stvaranja čoveka. Celokupno stvaranja opisano je u prvom poglavlju Biblije. Tom prilikom je događajima oko stvaranja čoveka posvećeno svega par stihova