A šta Biblija kaže?

Аутор: KD Krle

  • Saul i vračara iz Endora

    Tekst iz [su_tooltip text=“1Sa 28:8  Tada se Saul preruši obukav druge haljine, i otide sa dva čovjeka, i dođe k onoj ženi noću; i on joj reče: hajde vračaj mi duhom vračarskim, i dozovi mi onoga koga ti kažem.  1Sa 28:9  Ali mu žena reče: ta ti znaš šta je učinio Saul i kako je istrijebio iz zemlje gatare i vračare; zašto dakle mećeš zamku duši mojoj da me ubiješ?  1Sa 28:10  A Saul joj se zakle Gospodom govoreći: tako živ bio Gospod! neće ti biti ništa za to.  1Sa 28:11  Tada reče žena: koga da ti dozovem? A on reče: Samuila mi dozovi.  1Sa 28:12  A kad žena vidje Samuila, povika iza glasa, i reče žena Saulu govoreći: zašto si me prevario? ta ti si Saul.  1Sa 28:13  A car joj reče: ne boj se; nego šta si vidjela? A žena reče Saulu: bogove sam vidjela gdje izlaze iz zemlje.  1Sa 28:14  On joj opet reče: kakav je? Ona mu reče: star čovjek izlazi ogrnut plaštem. Tada razumje Saul da je Samuilo, i savi se licem do zemlje i pokloni se.  1Sa 28:15  A Samuilo reče Saulu: zašto si me uznemirio i izazvao? Odgovori Saul: u nevolji sam velikoj, jer Filisteji zavojštiše na me, a Bog je otstupio od mene, i ne odgovara mi više ni preko proroka ni u snu, zato pozvah tebe da mi kažeš šta ću činiti.  1Sa 28:16  A Samuilo reče: pa što mene pitaš, kad je Gospod otstupio od tebe i postao ti neprijatelj?  1Sa 28:17  Gospod je učinio kako je kazao preko mene; jer je Gospod istrgao carstvo iz tvoje ruke i dao ga bližnjemu tvojemu Davidu;  1Sa 28:18  Jer nijesi poslušao glasa Gospodnjega, niti si izvršio žestokoga gnjeva njegova na Amaliku; zato ti je danas Gospod to učinio.  1Sa 28:19  I Gospod će predati i Izrailja s tobom u ruke Filistejima; te ćeš sjutra ti i sinovi tvoji biti kod mene; i oko Izrailjski predaće Gospod u ruke Filistejima. “ position=“bottom“ font_size=“14″ max_width=“400″ shadow=“yes“]1. Samuilove 28:8-19*[/su_tooltip] često se uzima kao potvrda za verovanje u urođenu besmrtnost duše. Međutim, na osnovu detalja u samom tekstu možemo da dođemo i do drugačijeg zaključka, tj. da je sve to bila manipulacija Saulom, koju su izvršili demoni.

    Situacija koju zatičemo

    Samuilo je umro, a Saul je iz zemlje istrebio one koji su gatali i vračali [su_tooltip text=“1Sa 28:3  A Samuilo bijaše umro, i plaka za njim sav Izrailj, i pogreboše ga u Rami, u njegovu gradu. I Saul bijaše istrijebio iz zemlje gatare i vračare. “ position=“bottom“ font_size=“14″ max_width=“400″ shadow=“yes“](1. Samuilova 28:3*)[/su_tooltip]. Filisteji skupljaju veliku vojsku protiv Izrailja [su_tooltip text=“1Sa 28:1  I u ono vrijeme skupiše Filisteji vojsku svoju da zavojšte na Izrailja; i reče Ahis Davidu: znaj da ćeš ići sa mnom na vojsku ti i tvoji ljudi. “ position=“bottom“ font_size=“14″ max_width=“400″ shadow=“yes“](1. Samuilova 28:1*)[/su_tooltip]. Videći to i car Saul okuplja vojsku [su_tooltip text=“1Sa 28:4  I Filisteji skupivši se dođoše i stadoše u oko kod Sunima; skupi i Saul sve Izrailjce, i stadoše u oko kod Gelvuje. “ position=“bottom“ font_size=“14″ max_width=“400″ shadow=“yes“](1. Samuilova 28:4*)[/su_tooltip]. Po svoj prilici filistejska vojska je bila mnogo veća od Saulove, jer se on veoma uplašio (1. Samuilova 28:5). Saul pokušava da dobije uputstva od Boga šta treba da radi, ali ne dobija odgovor [su_tooltip text=“1Sa 28:6  I upita Saul Gospoda, ali mu Gospod ne odgovori ni u snu ni preko Urima, ni preko proroka. “ position=“bottom“ font_size=“14″ max_width=“400″ shadow=“yes“](1. Samuilova 28:6*)[/su_tooltip], jer ga je Bog odbacio zbog ranije neposlušnosti [su_tooltip text=“1Sa 15:26  A Samuilo reče Saulu: neću se vratiti s tobom, jer si odbacio riječ Gospodnju, i zato je tebe Gospod odbacio da ne budeš više car nad Izrailjem.  1Sa 15:28  Tada mu reče Samuilo: odadro je Gospod carstvo Izrailjevo od tebe danas, i dao ga bližnjemu tvojemu, koji je bolji od tebe.  1Sa 16:1  A Gospod reče Samuilu: dokle ćeš ti plakati za Saulom kad ga ja odbacih da ne caruje više nad Izrailjem? Napuni rog svoj ulja, i hodi da te pošljem k Jeseju Vitlejemcu, jer između njegovijeh sinova izabrah sebi cara. “ position=“bottom“ font_size=“14″ max_width=“400″ shadow=“yes“](1. Samuilova 15:26, 28; 16:1*)[/su_tooltip]. U ovakvoj situaciji Saul pokušava da dozove Samuila, makar to podrazumevalo i pomoć onih koje je istrebljivao [su_tooltip text=“1Sa 28:7  I Saul reče slugama svojim: tražite mi ženu s duhom vračarskim, da otidem k njoj i upitam je. A sluge mu rekoše: evo u Endoru ima žena u kojoj je duh vračarski. “ position=“bottom“ font_size=“14″ max_width=“400″ shadow=“yes“](1. Samuilova 28:7*)[/su_tooltip].

    Upustva o gatarima i vračarima

    Jasno je da Bog osuđuje gatanje i vračanje i svaku srodnu praksu koja ima osnovu u pogrešnoj religiji. „Neka se ne nađe u tebe koji bi vodio sina svojega ili kćer svoju kroz oganj, ni vračar, ni koji gata po zvijezdama, ni koji gata po pticama, ni uročnik, ni bajač, ni koji se dogovara sa zlijem duhovima, ni opsjenar, ni koji pita mrtve. Jer je gad pred Gospodom ko god tako čini, i za take gadove tjera te narode Gospod Bog tvoj ispred tebe.” (5. Mojsijeva 18:10-12).

    Samim učešćem u takvoj praksi i mi sami postajemo nečisti pred Bogom: „Ne obraćajte se k vračarima i gatarima, niti ih pitajte, da se ne skvrnite o njih. Ja sam Gospod Bog vaš.” (3. Mojsijeva 19:31).

    „A čovjek ili žena, u kojima bi bio duh vračarski ili gatarski, da se pogube, kamenjem da se zaspu, krv njihova na njih.” (3. Mojsijeva 20:27). Onaj ko se bavi gatanjem i vračanjem treba da bude pogubljen, a njihovo pogubljenje neće se smatrati krivicom onih koji ga izvrše.

    I ne samo da oni koji praktikuju gatanje i vračanje treba da se pogube, već Bog preti i onima koji im se obraćaju i pitaju ih: „A ko se obrati k vračarima i gatarima da čini preljubu za njima, okrenuću lice svoje nasuprot njemu, i istrijebiću ga iz naroda njegova.” (3. Mojsijeva 20:6). Prema tome, čak i samo obraćanje vračarima i gatarima Bog doživljava kao veoma tešku uvredu.

    Takođe, ne bi bilo loše pomenuti i stihove iz Knjige proroka Isaije: „I ako vam reku: pitajte vrače i gatare, koji šapću i mrmljaju; recite: ne treba li narod da pita Boga svojega? ili će pitati mrtve mjesto živijeh? Zakon i svjedočanstvo tražite. Ako li ko ne govori tako, njemu nema zore.” (Isaija 8:19, 20).

    Postoji par stvari koje možemo da zapazimo u ova dva stiha. Na početku ovog teksta ponovo vidimo da Bog ne želi da se obraćamo vračarima i gatarima, nego da, ako nam je već nešto potrebno, tražimo od Njega. Saul je ovako prvo i postupio, ali mu Bog nije odgovorio. Sada se postavlja logično pitanje: Ako je Bog već dao ovakvo uputstvo, zašto nije odgovorio Saulu? (више…)

  • Novozavetna čuda

    Pitanje postavio B.M.

    „Koliko možemo da verujemo biblijskim opisima života prvih hrišćana? Čitajući Dela apostolska stiče se utisak da je pisac previše pustio mašti na volju – sve je prepuno čuda, koja danas ne možemo da vidimo, iako se radi o istoj, hrišćanskoj crkvi. Ako su svi ti opisi istiniti – da li onda nešto nije u redu s današnjim hrišćanima?”

    Pitanje novozavetnih čuda

    Ako religiju ne posmatramo samo intelektualno, kao fenomen koji postoji u ovom svetu, ovo pitanje može da bude od izuzetnog značaja za praktičan život jednog vernika, jer se svaki stav koji izgradimo ili prihvatimo odražava na naše ponašanje. Čovek ne može da ima pravu veru, ukoliko nije raščistio s pitanjima koja izazivaju sumnju. Mogli bismo reći, ne samo da je pitanje na mestu, već da je problem ukoliko ga vernik nikada nije sebi postavio i pokušao da dođe do odgovora. Razlika između onoga što vidimo u današnjoj praksi i praksi prvobitne crkve je očigledna, naročito po pitanju činjenja čuda.

    Skriveni problem

    U pozadini postavljanja ovakvog pitanja zapravo stoji jedno drugo, koje po svoj prilici ima još dalekosežnije posledice: Da li su Biblija i njeni iskazi autentični? Od našeg stava prema Bibliji zavisiće i odgovor na prvobitno pitanje.

    Treba naglasiti da postoji razlika između prihvatanja autentičnosti Biblije, a tako i Novog zaveta u njoj, s istorijskog aspekta i prihvatanja da je to Božija objava. Biblijske ili samo novozavetne knjige mogu da budu tačne sa stanovišta vremena kada su pisane, ličnosti koje su ih pisale i istorijskih događaja koje opisuju, ali to još uvek ne znači da je to Božija knjiga. Da bi Biblija stvarno bila Božija knjiga, čak i stavovi koje ona zagovara moraju da budu tačni. Nije isto prihvatiti Bibliju kao vrednu ljudsku zaostavštinu i knjigu koja sadrži mnoge mudrosti ili kao Božije obraćenje palom ljudskom rodu.

    Mnogo toga je napisano protiv i za autentičnost Biblije. To je izuzetno obimna tema, koja ne može ukratko valjano da se obradi. Ovaj sajt je namenjen onima koji već prihvataju Bibliju kao Božiju knjigu, inače bi bilo kakvo argumentovanje biblijskim stihovima bilo beznačajno.

    Svako ko je zainteresovan za religijske teme bi trebalo temeljno da se obavesti i načini stav o autentičnosti ove knjige, jer nije mudro pokloniti poverenje izjavama za koje ne možemo da kažemo da su ispravne. Iako se nećemo upuštati u analizu istinitosti Pisma, daćemo samo par napomena i posledica koje donosi naš stav prema njemu.

    Praktično sve crkve i verske zajednice koje prihvataju Hrista i novozavetne događaje kao nešto što je od Boga dato, prihvataju i Bibliju kao Božiju objavu i zovu je Božija reč. Ako je Biblija stvarno Božija reč, onda bi je trebalo prihvatiti kao verodostojnu i istinitu. Drugim rečima, ili je Biblija u potpunosti Božija reč ili ona to nije uopšte. (више…)

  • Duše pobijenih pod oltarom

    Pitanje je postavio B.M.

    „Zanima me kako Vi razumete gde se nalaze duše pokojnika, ili konkretno, ako možete da mi objasnite ovaj tekst:

    ‛I kad otvori peti pečat, videh pod oltarom duše pobijenih za reč Božiju i za svedočanstvo koje imahu. I povikaše glasom velikim govoreći: Dokle, Gospodaru Sveti i Istiniti! Ne sudiš i ne kaješ krv našu na onima što žive na zemlji? I dane biše svakome od njih haljine bele, i rečeno im bi da počinu još malo vremena, dokle se navrše i drugari njihovi i braća njihova, koji valja da budu pobijeni kao i oni.’”

    Duše pobijenih pod oltarom

    Da bismo mogli da damo odgovor na ovo pitanje, potrebno je da napravimo dobar temelj. Neophodno je prvo uspostaviti generalnu sliku, a onda, u odnosu na nju, tumačiti pojedine tekstove. Nije dobro izgrađivati stavove na osnovu jednog segmenta, već ga moramo prilagoditi stanovištu koje nalazimo na svim ostalim mestima, ukoliko želimo da izgradimo ispravnu sliku o onome što čitamo.

    Pitanje koje je postavljeno zadire u temu koja je izuzetno osetljiva. Način na koji tumačimo biblijsku antropologiju utiče na čitav niz doktrina i tumačenja. Mnoga koplja su se lomila oko ove teme u istoriji religije i nije moguće temeljno obraditi ovu temu u jednom tekstu. Za ovu polemiku bi, u najmanju ruku, bila potrebna knjiga. (више…)

  • Nehotični gresi danas

    Pitanje je postavio Ž.N.

    „U Božjem Zakonu se pominje grad utočište koje je Bog namenio onima koji su nehotice ubili nekog i da tamo prebivaju dok ne umre prvosveštenik u tom mestu. A nakon njegove smrti su slobodni. I sad me kopka, kako mi koji postojimo danas, možemo da se poredimo sa onima koji su onda počinili nehotičan greh ubistva? Mi danas uopšte ne možemo da se nazovemo nehotični grešnici. Mi smo toliko ogrezli u grehu da nam greh više nije nikakav problem. Čak šta više, on je sastavni deo našeg života. Mislim da mi utočište (na osnovu definicije Božjeg zakona) uopšte i ne zaslužujemo. Ali, sve u svemu zapažanje je vrlo zanimljivo, i veoma mi se sviđa, jedino nisam siguran da li sam dobro razumeo to što ste imali na umu. Šta bi danas predstavljalo utočište, i za koga, i da li možda imate predstavu zašto ih je tada bilo odredjeno šest?”

    Nehotični gresi danas

    Kada je reč o gradovima utočištima, već se o njima pisalo na ovom sajtu u tekstu „Simbolika ramena”. Prvih nekoliko pasusa ispod podnaslova „Grad Sihem” govori o simbolici ovih gradova. U Bibliji je najviše o njima rečeno u 35. poglavlju Četvrte knjige Mojsijeve.

    Ukratko govoreći, čovek koji nehotično ubije drugog čoveka treba da se skloni u grad utočište. Ukoliko to ne učini, osvetnik ima pravo da ga ubije bez posledica. Po smrti prvosveštenika oni koji su počinili nehotično ubistvo postaju slobodni. Budući da je naš prvosveštenik Hristos ([su_tooltip text=“Jevrejima 4:14  Imajući dakle velikoga poglavara svešteničkoga, koji je prošao nebesa, Isusa sina Božijega, da se držimo priznanja. “ position=“bottom“ font_size=“14″ max_width=“400″ shadow=“yes“]Jevrejima 4:14*[/su_tooltip]), na taj način se šalje poruka da nas Njegova smrt oslobađa od večne osude, koju smo grehom navukli na sebe ([su_tooltip text=“Kološanima 1:14  U kome imamo izbavljenje krvlju njegovom i oproštenje grijeha; “ position=“bottom“ font_size=“14″ max_width=“400″ shadow=“yes“]Kološanima 1:14*[/su_tooltip]).

    S druge strane, naša zaštita od posledica greha je u Bogu ([su_tooltip text=“Psa 18:2  Gospode, grade moj, zaklone moj, koji se oboriti ne može, izbavitelju moj, Bože moj, kamena goro, na kojoj se ne bojim zla, štite moj, rože spasenja mojega, utočište moje! Jer 16:19  Gospode, krjeposti moja i grade moj i utočište moje u nevolji, k tebi će doći narodi od krajeva zemaljskih, i reći će: doista oci naši imaše laž, i taštinu i što nimalo ne pomaže. “ position=“bottom“ font_size=“14″ max_width=“400″ shadow=“yes“]Psalmi 18:2; Jeremija 16:19*[/su_tooltip]). (више…)

  • O načinu upotrebe reči krv u Pismu

    Pitanje je postavio Ž.N.

    Pitanje je zasnovano na tekstu iz 3. Mojsijeve 17:10-14 i komentarom:

    „Mojsije je krvlju žrtvovane životinje poprskao narod u znak prihvaćenog ‛prvog’ saveza sa Bogom.

    Sam Isus na poslednjoj večeri sa učenicima uspostavlja pričešće i kaže … pijte iz nje, Ovo je krv moja novoga zaveta koja se za vas i za mnoge proliva na oproštenje grehova.

    Ima još na više mesta takvih i sličnih tekstova, ali ono što se možda ne vidi baš čisto, ili možda ja ne razumem potpuno jasno, kako krv čisti dušu od greha?”

    O načinu upotrebe reči krv u Pismu

    Ovaj tekst, razume se, neće biti celovita analiza upotrebe reči krv u Bibliji, već neka osnovna zapažanja, koja nas mogu uputiti na generalnu predstavu.

    Sam tekst iz 3. Mojsijeve 17:10-14 glasi: „A ko bi god od doma Izrailjeva ili između stranaca koji se bave među njima jeo kakve god krvi, okrenuću lice svoje nasuprot onomu čovjeku koji bude jeo krvi, i istrijebiću ga iz naroda njegova. Jer je duša tijelu u krvi; a ja sam vam je odredio za oltar da se čiste duše vaše; jer je krv što dušu očišća. Zato rekoh sinovima Izrailjevim: niko između vas da ne jede krvi; ni došljak koji se bavi među vama da ne jede krvi. I ko bi god između sinova Izrailjevih ili između došljaka koji se bave kod njih ulovio zvjerku ili pticu, koja se jede, neka iscijedi krv iz nje, i zaspe je zemljom. Jer je duša svakoga tijela krv njegova, to mu je duša. Zato rekoh sinovima Izrailjevim: krvi nijednoga tijela ne jedite, jer je duša svakoga tijela krv njegova. Ko bi je god jeo, da se istrijebi.”

    Obratićemo pažnju na tri stvari iz ovog teksta. Prvo, postoji zabrana jedenja krvi pod pretnjom istrebljenja. Drugo, duša je telu u krvi. I treće, krv očišćava dušu. Ali pre nego što se pozabavimo ovim izjavama ne bi bilo loše dati opštu sliku o upotrebi reči krv, jer će nam to kasnije veoma pomoći u zaključcima.

    Česta upotreba reči krv

    Od početka pa sve do kraja Biblije reč krv se koristi u značenju smrti, naročito ubijanja. Ovakvo značenje reči krv nalazimo već prilikom prvog ubistva na ovoj planeti. Kada je Kain ubio Avelja, Bog mu kaže: „A Bog reče: šta učini! glas krvi brata tvojega viče sa zemlje k meni.” (1. Mojsijeva 4:10). (више…)

  • Uvreženost starih mišljenja
    (2. deo: Predrasude)

    Jedan bogati mladić dolazi Hristu s pitanjem šta da radi kako bi dobio večni život ([su_tooltip text=“Mat 19:16  I gle, neko pristupivši reče mu: učitelju blagi! kakovo ću dobro da učinim da imam život vječni? “ position=“bottom“ font_size=“14″ max_width=“400″ shadow=“yes“]Matej 19:16*[/su_tooltip]). Isus mu kaže da drži zapovesti i citira mu neke od onih iz Dekaloga ([su_tooltip text=“Mat 19:17  A on reče mu: što me zoveš blagijem? niko nije blag osim jednoga Boga. A ako želiš ući u život, drži zapovijesti.  Mat 19:18  Reče mu: koje? A Isus reče: da ne ubiješ; ne činiš preljube; ne ukradeš; ne svjedočiš lažno;  Mat 19:19  Poštuj oca i mater; i ljubi bližnjega svoga kao samog sebe. “ position=“bottom“ font_size=“14″ max_width=“400″ shadow=“yes“]Matej 19:17-19*[/su_tooltip]). Mladić Mu odgovara kako je sve to sačuvao od mladosti i pita šta bi još bilo potrebno da čini ([su_tooltip text=“Mat 19:20  Reče mu mladić: sve sam ovo sačuvao od mladosti svoje; šta mi još treba? “ position=“bottom“ font_size=“14″ max_width=“400″ shadow=“yes“]Matej 19:20*[/su_tooltip]).

    „Reče mu Isus: ako hoćeš savršen da budeš, idi prodaj sve što imaš i podaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; pa hajde za mnom. A kad ču mladić riječ, otide žalostan; jer bijaše vrlo bogat.” (Matej 19:21, 22).

    Nakon što je mladić otišao, Hristos se obraća svojim učenicima: „A Isus reče učenicima svojijem: zaista vam kažem da je teško bogatome ući u carstvo nebesko. I još vam kažem: lakše je kamili proći kroz iglene uši negoli bogatome ući u carstvo Božije. A kad to čuše učenici, divljahu se vrlo govoreći: ko se dakle može spasti? A Isus pogledavši na njih reče im: ljudima je ovo nemoguće, a Bogu je sve moguće.” (Matej 19:23-26). (више…)

  • Uvreženost starih mišljenja
    (1. deo: Povlastice)

    U devetnaestom poglavlju Matejevog jevanđelja nalazimo dva komentara učenika na Hristove reči u datim situacijama. Zajedničko im je da se oslanjaju na mišljenja koja su bila široko rasprostranjena u narodu.

    Svi ljudi poprimaju stavove iz okruženja u kojem su se formirali. To je sasvim prirodna i uobičajena pojava. Međutim, ne bi bilo loše razmisliti o tome zbog čega prihvatamo i primenjujemo određene stavove, bez obzira da li su oni odlika celog društva u kom živimo ili su samo naši sopstveni.

    Prvi komentar učenika nastaje nakon diskusije koju je Hristos imao s farisejima o raspusnoj knjizi. Raspusna knjiga je odredba Mojsijevog zakona po kojoj je muž iz nekog razloga mogao da otpusti svoju ženu ([su_tooltip text=“5. Mojsijeva 24:1  Kad ko uzme ženu i oženi se njom, pa se dogodi da mu ona ne bude po volji, što on nađe na njojzi štogod ružno, neka joj napiše knjigu raspusnu i da joj u ruke, pa neka je otpusti iz svoje kuće. “ position=“bottom“ font_size=“14″ max_width=“400″ shadow=“yes“]5. Mojsijeva 24:1*[/su_tooltip]). Ukratko, raspusna knjiga je potvrda o razvodu, tj. poništenje braka.

    „I pristupiše k njemu fariseji da ga kušaju, i rekoše mu: može li čovjek pustiti ženu svoju za svaku krivicu?” (Matej 19:3). Na ovo pitanje Hristos odgovara tako što fariseje upućuje na stvaranje čoveka, jer odatle najbolje može da se shvati ljudska priroda.

    „A on odgovarajući reče im: nijeste li čitali da je onaj koji je u početku stvorio čovjeka muža i ženu stvorio ih? I reče: zato ostaviće čovjek oca svojega i mater, i prilijepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno tijelo. Tako nijesu više dvoje, nego jedno tijelo; a što je Bog sastavio čovjek da ne rastavlja.” (Matej 19:4-6). (више…)

  • Detalji koji se ne uklapaju
    – Prilog biblijskoj simbolici 3 –

    Svaki odrastao muškarac u Izrailju trebalo je tri puta godišnje da se pojavi u Jerusalimu, tokom praznika koje je Bog uspostavio ([su_tooltip text=“5.Mojsijeva 16:16  Tri puta u godini neka dođe svako muško pred Gospoda Boga tvojega na mjesto koje izbere: na praznik prijesnijeh hljebova, na praznik nedjelja i na praznik sjenica, ali niko da ne dođe prazan pred Gospoda; “ position=“bottom“ font_size=“14″ max_width=“400″ shadow=“yes“]5. Mojsijeva 16:16*[/su_tooltip]). Jedan od tih praznika bio je i Praznik sedmica, koji hrišćani još nazivaju Pedesetnicom, zbog događaja koji su se desili pedesetog dana posle Hristovog vaskrsenja.

    Tog dana Sveti Duh se spustio na apostole i delovao na njih tako da su, iako nisu bili učeni, počeli da govore jezicima drugih naroda ([su_tooltip text=“Dela 2:4  I napuniše se svi Duha svetoga, i stadoše govoriti drugijem jezicima, kao što im Duh davaše te govorahu.  Dela 2:5  A u Jerusalimu stajahu Jevreji ljudi pobožni iz svakoga naroda koji je pod nebom.  Dela 2:6  A kad postade ovaj glas, skupi se narod, i smete se: jer svaki od njih slušaše gdje oni govore njegovijem jezikom.  Dela 2:7  I divljahu se i čuđahu se govoreći jedan drugome: nijesu li ovo sve Galilejci što govore?  Dela 2:8  Pa kako mi čujemo svaki svoj jezik u kome smo se rodili? “ position=“bottom“ font_size=“14″ max_width=“400″ shadow=“yes“]Dela apostolska 2:4-8*[/su_tooltip]). Budući da je to među svima izazvalo veliko čuđenje, Petar se obraća velikom mnoštvu svojih sunarodnika, koje se iz svih naroda skupilo na praznik. On najpre na ovaj događaj primenjuje Joilovo proročanstvo ([su_tooltip text=“Dela 2:14  A Petar stade sa jedanaestoricom i podiže glas svoj i reče im: ljudi Judejci i vi svi koji živite u Jerusalimu! ovo da vam je na znanje, i čujte riječi moje.  Dela 2:15  Jer ovi nijesu pijani kao što vi mislite, jer je tek treći sahat dana; Dela 2:16  Nego je ovo ono što kaza prorok Joilo: “ position=“bottom“ font_size=“14″ max_width=“400″ shadow=“yes“]Dela apostolska 2:14-16*[/su_tooltip]), a onda objašnjava šta je uzrok svemu tome ([su_tooltip text=“Dela 2:22  Ljudi Izrailjci! poslušajte riječi ove: Isusa Nazarećanina, čovjeka od Boga potvrđena među vama silama i čudesima i znacima koje učini Bog preko njega među vama, kao što i sami znate,  Dela 2:23  Ovoga određenijem savjetom i promislom Božijim predana primivši, preko ruku bezakonika prikovaste i ubiste;  Dela 2:24  Kojega Bog podiže, razdriješivši sveze smrtne, kao što ne bijaše moguće da ga one drže. “ position=“bottom“ font_size=“14″ max_width=“400″ shadow=“yes“]Dela apostolska 2:22-24*[/su_tooltip]).

    Podršku svom govoru nalazi u Davidovim rečima zabeleženim u Pismu. Reči 16. psalma, kojeg je David napisao, Petar tumači tako što ih primenjuje na Hrista: „Jer David govori za njega: Gospoda jednako gledah pred sobom: jer je s desne strane mene, da se ne pomaknem; zato se razveseli srce moje, i obradova se jezik moj, pa još i tijelo moje počivaće u nadu; jer nećeš ostaviti duše moje u paklu, niti ćeš dati da svetac tvoj vidi truhljenja. Pokazao si mi putove života: napunićeš me veselja s licem svojijem.” (Dela apostolska 2:25-28; videti i [su_tooltip text=“Psa 16:8  Svagda vidim pred sobom Gospoda: on mi je s desne strane da ne posrnem.  Psa 16:9  Toga radi raduje se srce moje, i veseli se jezik moj, još će se i tijelo moje smiriti u uzdanju;  Psa 16:10  Jer nećeš ostaviti duše moje u paklu, niti ćeš dati da svetac tvoj vidi truhlost.  Psa 16:11  Pokazaćeš mi put životni: obilje je radosti pred licem tvojim, utjeha u desnici tvojoj dovijeka. “ position=“bottom“ font_size=“14″ max_width=“400″ shadow=“yes“]Psalmi 16:8-11*[/su_tooltip]).

    Ove reči ne izgledaju tako neobično. Na prvi pogled kao da je u pitanju samo poetično izražavanje poverenja u Boga, pogotovo zbog toga što je reč o psalamu. Čitajući samo ovaj psalam teško da bi neko ovo primenio na Hrista i Njegovo vaskrsenje. Gde Petar nalazi opravdanje da može primeniti ove reči na Hrista? (више…)

  • Stvarnost i uverenja

    Religija u sebi nosi notu mističnog, metafizičkog, nadrealnog. Potrebno je verovati u stvari koje ne vidimo, a koje su izvan našeg čulnog iskustva. Verovatno ne samo zbog toga, religiozni ljudi su neretko skloni tome da poveruju u čudne, a ponekada i sasvim nelogične ideje. Prihvatanje stvari zdravo za gotovo uvek je nosilo sa sobom rizik ne samo da budemo prevareni, već i da, samim tim što prihvatimo neistinu, živimo po pravilima koja nam ne odgovaraju, a kao krajnji ishod – pod pretpostavkom da postoji Bog koji nudi spasenje – možemo izgubiti i večnost za koju smo sazdani.

    Kao čovek koji veruje u istinitost Svetog pisma, koje se smatra odrazom direktnog Božijeg uticaja, sklon sam tome da poverujem izjavama koje u Pismu nalazim. Međutim, to ne znači da treba da isključim mozak i ne razmišljam o značenju pročitanog. (више…)

  • Da li je Bog predodredio događaje?

    Pitanje:

    „Ceo žrtveni sistem koji je dat još u vreme Mojsija simbolizovao je Isusovu žrtvu. I kroz tu žrtvu je poslata poruka o spasenju ljudi. Ali da bi se prinela ta žrtva, Isus je MORAO biti ubijen. A ako je MORAO biti ubijen, onda se pitam, da li je sve to zaista bio akt tj. proizvod slobodne volje tadašnjih verskih vođa, odnosno vlastite odluke fariseja da ubiju Isusa, ili …je to deo unapred određene slike odnosno poruke koja je kao takva MORALA da se pošalje svima da se ispune sva ona proročanstva data u pismu, jer stari zavet je tada već uveliko postojao?

    …

    U sebi prosto ne mogu lako da prihvatim ideju da je sav život ljudi unapred izrežiran.”

    Da li je Bog predodredio događaje?

    Na ovo pitanje nije lako ukratko odgovoriti. Ovim pitanjem ljudi su se vekovima bavili i postoji mnogo toga oko čega bi ovde moglo da se polemiše. Osim toga, ovaj problem dotiče se i drugih „nezgodnih” religijskih tema – od nastanka Svemira do načina spasenja – od kojih neke uopšte nisu utemeljene na Bibliji. Da bi se dobro odgovorilo na ovo pitanje, moralo bi se zaći i u sve druge teme koje su povezane s njim. Međutim, to nije moguće uraditi u jednom tekstu, čak ni za samo pitanje predodređenosti, a kamoli za sve ostale teme koje su povezane s njom. Odgovor će pokušati da se da bez preteranog uplitanja u druga pitanja koja mogu da budu sporna. (више…)