A šta Biblija kaže?

Аутор: KD Krle

  • Hristov mir

    Čitajući o Hristu u jevanđeljima dobijamo sliku o jednoj impoznatnoj figuri. Njegov karakter bio je za divljenje. Međutim, postojali su i oni vidovi Njegove ličnosti koji se nisu mogli naći kod drugih ljudi. Ovde se, pre svega, misli na mnoga čuda koja je Isus činio tokom svoje misije.

    Mnogi novozavetni stihovi pozivaju nas, direktno ili indirektno, da se ugledamo na Hrista ili na neku osobinu koju je On posedovao. Na primer, apostol Jovan u svojoj prvoj poslanici piše: „Koji govori da u njemu stoji, i taj treba tako da hodi kao što je on hodio.” (1. Jovanova 2:6). Drugim rečima, onaj ko za sebe misli da je vernik i prihvata Hrista treba da živi onako kako je živeo Isus. Kada dođe do upravo spomenutog saznanja, pitanje koje se čoveku nameće je da li ugledanje na Hrista podrazumeva i čuda koja je On činio.

    Vernici i čuda

    Mogli bismo da kažemo da je Hristos i sam obučavao svoje učenike za činjenje čuda. „I dozvavši svojijeh dvanaest učenika dade im vlast nad duhovima nečistijem da ih izgone, i da iscjeljuju od svake bolesti i svake nemoći.” (Matej 10:1). Deo naloga koji im je tom prilikom dao glasio je: „Bolesne iscjeljujte, gubave čistite, mrtve dižite, đavole izgonite; zabadava ste dobili, zabadava i dajite.”(Matej 10:8). Hristos je, dakle, poslao apostole da propovedaju ([su_tooltip text=“Mat 10:7  A hodeći propovijedajte i kazujte da se približilo carstvo nebesko. “ position=“bottom“ font_size=“14″ max_width=“400″ shadow=“yes“]Matej 10:7*[/su_tooltip]), očekujući da usput, ako je tako potrebno, i mrtve vraćaju u život. (више…)

  • Uloga hrama i žrtvenog sistema

    Pitanja su preneta iz emaila kako ih je postavio Ž. N.:

    Prvi deo: „Ako su sa Isusovim raspećem, prestali da važe zakoni o Bogosluženju (prinošenje žrtava) kao što je to objašnjavao apostol Pavle Jevrejima, da li su time onda i prestali da važe i oni nekad obavezni zakoni o tri hodočašća godišnje o praznicima pashe, pedesetnice i praznika senica, jer hrama više nema? Jer ako nema hrama, nema ni sveštenika, ako nema sveštenika, kome onda dati desetak od prinosa? A ako se ne daje desetak sveštenicima, kakav je onda smisao samih praznika?”

    Drugi deo: „U knjizi proroka Jezekilja, stoji uputstvo za gradjenje hrama, koji mi (čini mi se) po opisu ne izgleda kao drugi hram koji je sagrađen nakon povratka iz Vavilona. Možda grešim, Ali ako je u pitanju neki „treći“ hram, kakav će on imati smisao i kakav bi to bio tada bogoslužbeni proces, u njemu, ako je Isus prineo sebe za žrtvu jednom za uvek i time ispunio zakon o prinošenju žrtava?”

    Uloga hrama i žrtvenog sistema

    Iako ne postoji poseban tekst o ovoj temi, veliki deo, ako ne i sve, što se odnosi na postavljena pitanja, pominjano je usput, u kontekstu potrebnih pojašnjenja, u tekstovima na ovom sajtu. Zbog toga će nekima ovaj tekst možda izgledati kao ponavljanje.

    Ovo je prilično obimna tema, koja u sebi sadrži više posebnih celina, koje se i same mogu tretirati kao zasebne teme. Tekst će biti podeljen na manje delove, sa tendencijom da se ide od opštih koncepata ka pojedinačnim. U stvari, na početku će morati da se postavi temelj za lakše odgovaranje na pitanja. Takođe, namera je da se ovde daju opšte smernice, a ne detaljna analiza svega onoga što je pomenuto u pitanjima, budući da svaki korak može da bude poseban tekst, a možda čak i knjiga za sebe. (више…)

  • Sodom – grad greha

    Grad Sodom je, pre svega, poznat po jednom nemilom događaju koji se odigrao u njemu i propasti koja ga je zadesila neposredno posle toga. Doduše, nije propao samo Sodom. U isto vreme uništenje je zadesilo gradove Gomor, Adamu i Sevojim ([su_tooltip text=“5.Mojsijeva 29:23  Zemlju ovu opaljenu sumporom i solju, gdje se ne sije niti što niče niti na njoj raste kaka biljka, kao gdje je propao Sodom i Gomor, Adama i Sevojim, koje zatr Gospod u gnjevu svojemu i u jarosti svojoj, “ position=“bottom“ font_size=“14″ max_width=“400″ shadow=“yes“]5. Mojsijeva 29:23*[/su_tooltip]), ali je Sodom najpoznatiji među njima, između ostalog, i zbog toga što se u Bibliji više govori o Sodomu nego o tim ostalim gradovima koji se samo usput pominju.

    Pred propast ovoga, po zlu čuvenog grada, u njega dolaze dva anđela, koji su izgledali kao obični ljudi. „A uveče dođoše dva anđela u Sodom; a Lot sjeđaše na vratima Sodomskim; i kad ih ugleda, ustade te ih srete, i pokloni se licem do zemlje, i reče: hodite, gospodo, u kuću sluge svojega, i prenoćite i operite noge svoje; pa sjutra rano kad ustanete pođite svojim putem. A oni rekoše: ne, nego ćemo prenoćiti na ulici. Ali on navali na njih, te se uvratiše k njemu i uđoše u kuću njegovu, i on ih ugosti, i ispeče hljebova prijesnijeh, i jedoše.” (1. Mojsijeva 19:1-3).

    Međutim, Sodomljani nisu bili kao Lot. „I još ne bjehu legli, a građani Sodomljani slegoše se oko kuće, staro i mlado, sav narod sa svijeh krajeva, i vikahu Lota i govorahu mu: gdje su ljudi što dođoše sinoć k tebi? izvedi ih k nama da ih poznamo.” (1. Mojsijeva 19:4, 5). (више…)

  • Mudraci s istoka i odlazak u Misir

    Pitanje je postavio Ž.N.

    Da li su izveštaji o Hristovom rođenju iz Matejevog i Lukinog jevanđelja međusobno isključivi?

    Mudraci s istoka i odlazak u Misir

    Budući da je ovo sajt koji se bavi Biblijom, ovde ćemo se usredsrediti na biblijski izveštaj.

    Pitanje koje je postavljeno zapravo je bilo malo duže, ali bi suština mogla da se svode na pitanje iznad naslova ili na sledeću rečenicu iz tog teksta: „Ako su [Isus i Njegova porodica] pobegli u Egipat odmah po odlasku mudraca (kako se po Mateju navodi), nisu mogli biti u hramu 40 dana po rođenju Isusa, kako Luka navodi.”

    Čini se da je glavni problem koji imamo u pogledu okolnosti oko Hristovog rođenja u predstavama koje imamo pre nego što pristupimo biblijskom tekstu. Na Božićnim slikama tek rođenog Hrista obično su u štali prikazani pastiri i tri mudraca koji prinose darove – zajedno ili samo jedna od ove dve grupe ljudi. Takođe, neretko se Isus i njegova porodica nalaze u pećini na ovakvim slikama.

    Odmah bi trebalo reći da u Bibliji ne piše koliko je mudraca bilo u poseti Hristu. Bilo je tri vrste darova: zlato, tamjan i smirna ([su_tooltip text=“Mat 2:11  I ušavši u kuću, vidješe dijete s Marijom materom njegovom, i padoše i pokloniše mu se; pa otvoriše dare svoje i darivaše ga: zlatom, i tamjanom, i smirnom. “ position=“bottom“ font_size=“14″ max_width=“400″ shadow=“yes“]Matej 2:11*[/su_tooltip]). Međutim, to nikako ne mora da znači da je moralo da bude tri mudraca – svaki s jednim od navedenih darova. Mi čak ne možemo ni reći da li je svaki od njih nosio darove u svoje ime ili su, koliko god da ih je bilo, zajednički predali sve darove. Ne postoji nikakva osnova za tvrdnju da je bilo tri mudraca, kao što se ne može tvrditi da ih možda, igrom slučaja, nije bilo tri. Jednostavno, Biblija se o tome nije izjasnila. (више…)

  • Hristov odnos prema zakonu
    (na osnovu Mateja 5)

    Hristos je tridesetak godina živeo običnim, povučenim životom, a onda je započeo s onim što nazivamo Njegovom službom ([su_tooltip text=“Luk 3:23  I taj Isus imaše oko trideset godina kad poče; i bješe, kao što se mišljaše, sin Josifa sina Ilijna, “ position=“bottom“ font_size=“14″ max_width=“400″ shadow=“yes“]Luka 3:23*[/su_tooltip]). Ovaj Isusov rad mogli bismo da sumiramo u sledećoj rečenici: „I prohođaše po svoj Galileji Isus učeći po zbornicama njihovijem, i propovijedajući jevanđelje o carstvu, i iscjeljujući svaku bolest i svaku nemoć po ljudima.” (Matej 4:23). Kao što se iz ovog citata može videti, postoje dva osnovna vida Hristovog rada – podučavanje, pod kojim se podrazumeva i propovedanje, kao jedan vid podučavanja, i isceljivanje.

    Sama činjenica da je isceljivao ljude veoma brzo Mu je donela popularnost. Vest o Njemu proširila se po svim okolnim oblastima, a ljudi su Mu dolazili, donosili bolesne da ih izleči i sledili Ga ([su_tooltip text=“Mat 4:24  I otide glas o njemu po svoj Siriji i privedoše mu sve bolesne od različnijeh bolesti i s različnijem mukama, i bijesne, i mjesečnjake, i uzete, i iscijeli ih.  Mat 4:25  I za njim iđaše naroda mnogo iz Galileje, i iz Deset Gradova, i iz Jerusalima, i Judeje, i ispreko Jordana. “ position=“bottom“ font_size=“14″ max_width=“400″ shadow=“yes“]Matej 4:24, 25*[/su_tooltip]).

    Međutim, ništa manje privlačan nije bio ni način na koji je Hristos podučavao ljude o Bogu i verskom životu. Njegov pristup uopšte nije bio uobičajen. Današnjim rečnikom bismo mogli da kažemo da je bio prilično liberalan i nekonvencionalan u pogledu iznošenja svojih religioznih stavova. Hristovo najduže javno izlaganje zabeleženo je u Matejevom jevanđelju. Ono obuhvata peto, šesto i sedmo poglavlje ove novozavetne knjige. (више…)

  • Šta Bog prihvata?
    (5. deo: Biti čovek)

    Pitanje „Šta Bog prihvata?” prilično je jednostavno, ali, usled nepreglednog mnoštva različitih teorija o putu ka Bogu i spasenju, odgovor nije uvek tako lako naći. Ipak, kao i obično, najbolji savet je da rešenja tražimo na izvoru, tj. za pitanja spasenja bolje je obratiti se Bogu nego ljudima.

    Ovo pitanje o Božijem prihvatanju, na jedan specifičan način, postavljeno je i u Knjizi proroka Miheja: „Su čim ću doći pred Gospoda da se poklonim Bogu višnjemu? hoću li doći preda nj sa žrtvama paljenicama? s teocima od godine? Hoće li Gospodu biti mile tisuće ovnova? desetine tisuća potoka ulja? hoću li dati prvenca svojega za prijestup svoj? plod utrobe svoje za grijeh duše svoje?” (Mihej 6:6, 7).

    Odgovor je zapanjujuće jednostavan: „Pokazao ti je, čovječe, što je dobro; i šta Gospod ište od tebe osim da činiš što je pravo i da ljubiš milost i da hodiš smjerno s Bogom svojim?” (Mihej 6:8). Bog samo želi da postupamo ispravno, budemo dobri ljudi i prihvatimo Njegove principe i živimo po njima!

    Interesantno je da, iako ovakvih izjava ima svuda po Bibliji, one prolaze gotovo nezapaženo i kao da se ljudi njima uopšte ne bave. Na primer, David je napisao jedan kratak psalam koji se bavi pitanjem Božijeg prihvatanja i možemo celog da ga citiramo.

    „Gospode! ko može sjedjeti u sjenici tvojoj? ko može nastavati na svetoj gori tvojoj? Ko hodi bez mane, tvori pravdu, i govori istinu iz srca svojega; ko ne opada jezikom svojim, ne čini drugome zla, i ne ruži bližnjega svojega; ko ne gleda onoga koga je Bog odbacio, nego poštuje one koji se boje Gospoda; ko se kune bližnjemu pa ne poriče; ko ne daje srebra svojega na dobit, i ne prima mita na pravoga. Ko ovako radi, neće posrnuti dovijeka.” (Psalmi 15:1-5). (више…)

  • Osija 6:2 – dolazak Mesije

    Pitanje je postavio A.K.

    „Takođe želim da postavim pitanje u vezi knjige proroka Osije, glava 6, stih 2:
    Da li ovaj stih može da govori o dolasku Mesije?

    ”Osija 6:2 i dolazak Mesije

    Ovaj stih iz Osije 6:2 glasi: „Povratiće nam život do dva dana, treći dan podignuće nas, i živjećemo pred njim.” Sam za sebe ovaj tekst ne govori mnogo niti pominje Mesiju. Zato bi bilo dobro razmotriti kontekst u kojem se javlja. Ipak, da ne bi bilo zabune, pre toga bi bilo dobro nešto uopšteno reći o Mesiji i Njegovom dolasku.

    Budući da je dolazak Mesije jedna od glavnih tema u Bibliji, ovakva pitanja trebalo bi pažljivo razmotriti. Tekstovi o Mesiji često se javljaju u kontekstu u kojem ih ne očekujemo, a takođe nisu uvek jasni i očigledni. Zbog toga, u slučajevima u kojima se mesija/Mesija ne imenuje, moramo da se zapitamo da li je uopšte o tome reč. (више…)

  • Šta Bog prihvata?
    (4. deo: Dve poslušnosti)

    U prethodnom tekstu je bilo reči o insistiranju na poslušnosti ljudskim pravilima, što izobličava pravu veru. Naravno, to nikako ne bi trebalo da bude razlog da neposlušnost smatramo vrlinom. Šta je ono što Bog od nas očekuje, a šta su zahtevi kojima On nije izvor, nije uvek tako lako prepoznati. Za početak je važno znati da očekivanja koja pred nas iznose drugi ljudi ne moraju da budu i Božija, bez obzira kako su ona predstavljena.

    Da bismo bili u stanju da shvatimo šta su Božiji, a šta ljudski zahtevi, neophodno je da znamo kakva su to Božija očekivanja. Ukoliko čovek ima volju da sledi Boga, a ne zna šta Bog od njega traži i očekuje, on je primoran da se oslanja na ono što mu drugi kažu. Samo po sebi je jasno da predstave i tumačenja drugih, bili oni autoriteti ili obični pojedinci, mogu ali ne moraju da budu ispravni.

    Potreba ličnog obaveštavanja o Božijim namerama, željama i očekivanjima od suštinske je važnosti za istinsku veru. Ako se Bog udostojio da nam pošalje informacije koje nazivamo Božijom rečju, najmanje što možemo da uradimo je da proverimo šta su tačno Božiji zahtevi od svega onoga što nam ljudi pričaju. Drugim rečima, ukoliko nešto ne znamo, lako je manipulisati nama, a večna sudbina nije mali ulog, da bismo se s tim tako olako kockali. (више…)

  • Šta Bog prihvata?
    (3. deo: Poslušnost pravilima)

    U religijskom svetu postoji mnogo pravila i običaja. Svaka verska zajednica ima svoje. Međutim, postavlja se pitanje koji je izvor svih tih pravila i običaja i zašto se neki od njih smatraju obaveznim delom vere, iako Bog to nikada nije zahtevao. Nije uvek jasno kako se treba postaviti prema pravilima, budući da nije očigledno koliko ona donose koristi ili štete. Zbog toga ćemo kroz neke biblijske primere pokušati da se snađemo u tom svetu.

    Vođe jevrejskog naroda zamerale su Hristu što je prihvatao grešnike: „I približavahu se k njemu svi carinici i grješnici da ga čuju. I vikahu na njega fariseji i književnici govoreći: ovaj prima grješnike i jede s njima.” (Luka 15:1, 2). Koliko samo banalno zvuči izjava da se nekom uzima za zlo što je jeo s drugim čovekom, makar on bio i grešnik.

    Međutim, iz perspektive jedne kulture u kojoj su uvreženi određeni običaji i tradicija nije lako u tome videti nelogičnost, jer je to deo njihove svakodnevice na koju su gotovo prestali da obraćaju pažnju. Sigurno je da bi i njima mnogi naši običaji i pravila isto tako čudno izgledali. (више…)

  • Šta Bog prihvata?
    (2. deo: Obredno ponašanje)

    U prethodnom delu bilo je reči o tome kako ljudi misle da su posebni zbog pripadnosti nekoj grupi ljudi i da je to razlog zašto ih Bog prihvata. A da li nas određene relikvije i obredi koje praktikujemo preporučuju Bogu i donose nam Njegovu naklonost?

    Dobro bi bilo odmah reći da je to sličan način razmišljanja, da se ovo prepliće jedno s drugim, a da je forma izražavanja malo drugačija. Zbog toga možemo da počnemo s istim događajem s kojim smo započeli i prethodni članak.

    Tamo smo videli da su u jednom od ratova s Filistejima Jevreji doživeli poraz ([su_tooltip text=“1Sa 4:2  A Filisteji se uvrstaše prema Izrailju, i kad se otvori boj, razbiše Filisteji Izrailja, i izgibe ih u boju u polju oko četiri tisuće ljudi. “ position=“bottom“ font_size=“14″ max_width=“400″ shadow=“yes“]1. Samuilova 4:2*[/su_tooltip]), a onda se upitali: „Zašto nas danas razbi Gospod pred Filistejima?” (1. Samuilova 4:3). Nije im bilo jasno zašto ih Bog, kao svoj narod, nije zaštitio i pomogao im da pobede.

    Oni verovatno nisu bili svesni lošeg stanja naroda, koje se pre svega ogledalo u skrnavljenju službe Bogu, što je dovodilo do udaljavanja ljudi od Njega ([su_tooltip text=“1Sa 2:12  A sinovi Ilijevi bijahu nevaljali, i ne znadijahu za Gospoda.  1Sa 2:13  Jer u tijeh sveštenika bješe običaj prema narodu: kad ko prinošaše žrtvu, dolažaše momak sveštenikov dok se kuhaše meso s viljuškama trokrakim u ruci,  1Sa 2:14  I zabadaše u sud, ili u kotao, ili u tavu, ili u lonac, i što se god nabode na viljuške uzimaše sveštenik. Tako činjahu svemu Izrailju koji dolažaše u Silom.  1Sa 2:15  Tako i prije nego bi zapalili salo, došao bi momak sveštenikov, te bi rekao čovjeku koji prinošaše žrtvu: daj meso da ispečem svešteniku, jer ti neću primiti mesa kuhana, nego sirovo.  1Sa 2:16  Ako bi mu tada čovjek odgovorio: neka se prvo zapali salo, pa onda uzmi što ti god duša želi; on bi rekao: ne, nego daj sada, ako li ne daš, uzeću silom.  1Sa 2:17  I grijeh onijeh mladića bijaše vrlo velik pred Gospodom, jer ljudi ne marahu za prinos Gospodnji.  1Sa 2:27  Tada dođe čovjek Božji k Iliju, i reče mu: ovako veli Gospod: ne javih li se domu oca tvojega, kad bijahu u Misiru u kući Faraonovoj?  1Sa 2:28  I izabrah ga između svijeh plemena Izrailjevijeh sebi za sveštenika da prinosi žrtve na oltaru mojem i da kadi kadom i nosi oplećak preda mnom, i dadoh domu oca tvojega sve žrtve ognjene sinova Izrailjevijeh?  1Sa 2:29  Zašto gazite žrtvu moju i prinos moj, koje sam zapovjedio da se prinose u šatoru? i paziš sinove svoje većma nego mene, da se gojite prvinama svijeh prinosa Izrailja naroda mojega? “ position=“bottom“ font_size=“14″ max_width=“400″ shadow=“yes“]1. Samuilova 2:12-17, 27-29*[/su_tooltip]), kao i nesposobnosti Ilija da se ozbiljnije suprotstavi svojim sinovima, koji su bili izvor nemorala i prestupa ([su_tooltip text=“1Sa 2:22  A Ilije bijaše vrlo star, i ču sve što činjahu sinovi njegovi svemu Izrailju, i kako spavahu sa ženama koje dolažahu gomilama na vrata šatora od sastanka.  1Sa 2:23  I govoraše im: zašto to radite? jer čujem zle riječi o vama od svega naroda.  1Sa 2:24  Nemojte, djeco moja; jer nije dobro što čujem; otpađujete narod Gospodnji.  1Sa 2:25  Kad čovjek zgriješi čovjeku, sudiće mu sudija; ali kad ko zgriješi Gospodu, ko će moliti za nj? Ali ne poslušaše oca svojega, jer Gospod šćaše da ih ubije.  1Sa 3:11  I reče Gospod Samuilu: evo učiniću nešto u Izrailju da će zujati oba uha svakome ko čuje.  1Sa 3:12  U taj dan ću učiniti Iliju sve što sam govorio za kuću njegovu, od početka do kraja.  1Sa 3:13  Jer sam mu javio da ću suditi domu njegovu dovijeka za nevaljalstvo, za koje je znao da njim navlače na se prokletstvo sinovi njegovi, pa im nije zabranio.  1Sa 3:14  Zato se zakleh domu Ilijevu da se neće očistiti nevaljalstvo doma Ilijeva nikakvom žrtvom ni prinosom dovijeka. “ position=“bottom“ font_size=“14″ max_width=“400″ shadow=“yes“]1. Samuilova 2:22-25; 3:11-14*[/su_tooltip]). (више…)