Mudraci s istoka i odlazak u Misir

Pitanje je postavio Ž.N.

Da li su izveštaji o Hristovom rođenju iz Matejevog i Lukinog jevanđelja međusobno isključivi?

Mudraci s istoka i odlazak u Misir

Budući da je ovo sajt koji se bavi Biblijom, ovde ćemo se usredsrediti na biblijski izveštaj.

Pitanje koje je postavljeno zapravo je bilo malo duže, ali bi suština mogla da se svode na pitanje iznad naslova ili na sledeću rečenicu iz tog teksta: „Ako su [Isus i Njegova porodica] pobegli u Egipat odmah po odlasku mudraca (kako se po Mateju navodi), nisu mogli biti u hramu 40 dana po rođenju Isusa, kako Luka navodi.”

Čini se da je glavni problem koji imamo u pogledu okolnosti oko Hristovog rođenja u predstavama koje imamo pre nego što pristupimo biblijskom tekstu. Na Božićnim slikama tek rođenog Hrista obično su u štali prikazani pastiri i tri mudraca koji prinose darove – zajedno ili samo jedna od ove dve grupe ljudi. Takođe, neretko se Isus i njegova porodica nalaze u pećini na ovakvim slikama.

Odmah bi trebalo reći da u Bibliji ne piše koliko je mudraca bilo u poseti Hristu. Bilo je tri vrste darova: zlato, tamjan i smirna (Matej 2:11*Mat 2:11 I ušavši u kuću, vidješe dijete s Marijom materom njegovom, i padoše i pokloniše mu se; pa otvoriše dare svoje i darivaše ga: zlatom, i tamjanom, i smirnom. ). Međutim, to nikako ne mora da znači da je moralo da bude tri mudraca – svaki s jednim od navedenih darova. Mi čak ne možemo ni reći da li je svaki od njih nosio darove u svoje ime ili su, koliko god da ih je bilo, zajednički predali sve darove. Ne postoji nikakva osnova za tvrdnju da je bilo tri mudraca, kao što se ne može tvrditi da ih možda, igrom slučaja, nije bilo tri. Jednostavno, Biblija se o tome nije izjasnila.

Lukin izveštaj

Luka u svom jevanđelju, osim Isusovog rođenja, opisuje i okolnosti u kojima su se našli Josif i Marija, kao i razlog zbog čega su se bili u takvoj situaciji. Rismki car naložio je da se izvrši popis stanovništva (Luka 2:1*Luk 2:1 U to vrijeme pak iziđe zapovijest od ćesara Avgusta da se prepiše sav svijet. ). „I pođoše svi da se prepišu svaki u svoj grad. Tada pođe i Josif iz Galileje iz grada Nazareta u Judeju u grad Davidov koji se zvaše Vitlejem, jer on bijaše iz doma i plemena Davidova, da se prepiše s Marijom, isprošenom za njega ženom, koja bješe trudna. I kad onamo bijahu, dođe vrijeme da ona rodi. I rodi sina svojega prvenca, i povi ga, i metnu ga u jasli; jer im ne bijaše mjesta u gostionici.” (Luka 2:3-7).

Iz teksta se vidi da je Josif živeo u gradu Nazaretu. Pošto je bio poreklom iz Vitlejema, sa svojom ženom Marijom, koja je bila u poodmakloj trudnoći, pošao je tamo da se popiše. Oni su pokušali da nađu prenoćište u gostionici, ali ga nisu našli. U takvim okolnostima se rađa Isus.

Tek rođenog Isusa stavili su u jasle. Budući da su jasle od drveta napravljeno ili u kamenu izdubljeno korito, u koje se životinjama stavlja hrana, možemo reći da su bili u štali. Najverovatnije se radilo o štali gostionice, jer su gostionice imale svoje štale da bi se smestile i odmorile životinje koje su služile za prevoz, bilo da su ih jahali ili da su bile upregnute u zapregu. Prema tome, nije se radilo ni o kakvoj pećini, kako se to nekada predstavlja na slikama.

Zatim se opisuje događaj s pastirima (Luka 2:8-12, 15-18*Luk 2:8 I bijahu pastiri u onome kraju koji čuvahu noćnu stražu kod stada svojega. Luk 2:15 I kad anđeli otidoše od njih na nebo, pastiri govorahu jedan drugome: hajdemo do Vitlejema, da vidimo to što se tamo dogodilo što nam kaza Gospod. Luk 2:16 I dođoše brzo, i nađoše Mariju i Josifa i dijete gdje leži u jaslima. Luk 2:17 A kad vidješe, kazaše sve što im je kazano za to dijete. Luk 2:18 I svi koji čuše diviše se tome što im kazaše pastiri. ) i anđelima koji slave Boga (Luka 2:13, 14*Luk 2:13 I ujedanput postade s anđelom mnoštvo vojnika nebeskijeh, koji hvaljahu Boga govoreći: Luk 2:14 Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja. ). U ovom delu teksta jasle se pominju još dva puta (u stihovima 12 i 16*Luk 2:12 I eto vam znaka: naći ćete dijete povito gdje leži u jaslima. Luk 2:16 I dođoše brzo, i nađoše Mariju i Josifa i dijete gdje leži u jaslima. ). Nakon toga se govori o Hristovom obrezanju osam dana posle rođenja (Luka 2:21*Luk 2:21 I kad se navrši osam dana da ga obrežu, nadjenuše mu ime Isus, kao što je anđeo rekao dok se još nije bio ni zametnuo u utrobi. ) i o odlasku u hram da se prinese dar za prvenca, kako je to propisano u Mojsijevom zakonu (Luka 2:22-24; 3. Mojsijeva 12:2-4, 6-8*Luk 2:22 I kad dođe vrijeme da idu na molitvu po zakonu Mojsijevu, doniješe ga u Jerusalim da ga metnu pred Gospoda, Luk 2:23 (Kao što je napisano u zakonu Gospodnjemu: da se svako dijete muško koje najprije otvori matericu posveti Gospodu;) Luk 2:24 I da prinesu prilog, kao što je rečeno u zakonu Gospodnjemu, dvije grlice, ili dva golubića. 3. Mojsijeva 12:2 Kaži sinovima Izrailjevijem, i reci: kad žena zatrudni i rodi muško, nečista da je sedam dana; kao u dane kad se odvaja radi nemoći svoje, biće nečista. 3. Mojsijeva 12:3 A u osmi dan neka se obreže dijete. 3. Mojsijeva 12:4 A ona još trideset i tri dana neka ostane čisteći se od krvi; nijedne svete stvari da se ne dodijeva i u svetinju da ne ide dok se ne navrše dani čišćenja njezina. 3. Mojsijeva 12:6 A kad se navrše dani čišćenja njezina radi sina ili radi kćeri, neka donese svešteniku na vrata šatora od sastanka jagnje od godine za žrtvu paljenicu, i golupče ili grlicu za žrtvu radi grijeha. 3. Mojsijeva 12:7 I sveštenik će prinijeti žrtvu pred Gospodom, i očistiće je od grijeha njezina; i tako će se očistiti od tečenja krvi svoje. To je zakon za ženu kad rodi muško ili žensko. 3. Mojsijeva 12:8 Ako li ne može dati jagnjeta, onda neka uzme dvije grlice ili dva golubića, jedno za žrtvu paljenicu a drugo za žrtvu radi grijeha; i očistiće je sveštenik od grijeha njezina i biće čista. ). „I kad svršiše sve po zakonu Gospodnjemu, vratiše se u Galileju u grad svoj Nazaret.” (Luka 2:39).

Matejev izveštaj

Matejev izveštaj je drugačiji. U prvom poglavlju svog jevanđelja, nakon Hristovog rodoslova, Matej piše o početku Marijine trudnoće, tj. o načinu kako je zatrudnela od Svetog Duha, kao i o anđelu koji se javio Josifu da bi mu objasnio nesvakidašnje okolonosti u kojima su se on i Marija našli.

Na samom početku drugog poglavlja ovog jevanđelja možemo zapaziti da Matej ne opisuje iste događaje kao Luka: „A kad se rodi Isus u Vitlejemu Judejskome, za vremena cara Iroda, a to dođu mudarci od istoka u Jerusalim, i kažu” (Matej 2:1).

Možemo da zapazimo da je Isus već rođen u vreme kada su mudraci došli kod Iroda. Osim toga, izjava da se Isus rodio „za vremena cara Iroda” je prilično opšta. Ona podrazumeva duži vremenski period i na osnovu nje nikako ne možemo da kažemo koliko je prošlo od Hristovog rođenja, kako se tvrdi na samom početku stiha.

Takođe, iz Lukinog jevanđelja, primećujemo da se Hristos rodio u toku noći. Saznanje da su oni bili u štali, jer u gostionici nije bilo mesta (Luka 2:7*Luk 2:7 I rodi sina svojega prvenca, i povi ga, i metnu ga u jasli; jer im ne bijaše mjesta u gostionici. ), ukazuje da su oni tamo bili da prenoće, jer iz kog drugog razloga bi odlazili u štalu? Da se radilo o samoj potrebi za porođajem, pored toga što bi to po svoj prilici bilo tako i opisano, verovatno bi im u gostionici privremeno našli neku prostoriju bar dok se dete ne rodi. Da je bila noć, još je jasnije iz sledećeg stiha u kojem se kaže da su pastiri bili na noćnoj straži.

Irod mudrace sigurno nije primio u toku noći, a tekst nam je saopštio da je Hristos već rođen. Ne vidimo nikakav razlog da se Marija, Josif i dete zadržavaju u štali nakon što svane. Osim toga, susret Iroda s mudracima desio se, kako to Matej piše, u Jerusalimu. Iako je Vitlejem od Jerusalima udalje oko 10 kilometara i taj put je trebalo proći. Prema tome, Matej ne opisuje Isusovo rođenje, mudraci nisu bili u štali u kojoj se Hristos rodio, a pastire, s kojima se ponekad prikazuju zajedno, nikada u životu nisu ni sreli.

Prvi stih drugog poglavlja Jevanđelja po Mateju završava se konstatacijom da su mudraci nešto rekli, a njihove reči zabeležene su u drugom stihu: „Gdje je car Judejski što se rodio? Jer smo vidjeli njegovu zvijezdu na istoku i došli smo da mu se poklonimo.” (Matej 2:2).

Ponovo imamo tvrdnju da se Isus već rodio. Na osnovu čega su mudraci shvatili da se judejski car rodio? Zato što su videli „njegovu zvezdu”! Dakle, logično je zaključiti da se Isus rodio u vreme kada su oni primetili „njegovu zvezdu”. Tekst nam daje veoma jake indicije da je tako.

Kada su videli ovu pojavu morali su prvo da je protumače i usaglase se oko njenog značenja, zatim je bilo potrebno da se dogovore o putu i spreme za njega, neophodno je bilo i naći i pripremiti darovi koje će nositi, a na kraju je trebalo preći put do Judeje iz neke druge, istočne zemlje. Sve ovo zahteva vreme.

„Kad to čuje car Irod, uplaši se, i sav Jerusalim s njim.” (Matej 2:3). Ova reč se verovatno veoma brzo proširila, ali i za to je potrebno vreme. Samo po sebi je jasno da stvaranje jednog ovakvog opšteg stanja straha u celom gradu nije moglo trenutno da se desi.

Irod kasnije zove one koji su najbolje bili upućeni u razumevanje Pisma: „I sabravši sve glavare svešteničke i književnike narodne, pitaše ih: gdje će se roditi Hristos? A oni mu rekoše: u Vitlejemu Judejskome; jer je tako prorok napisao” (Matej 2:4, 5). Ne možemo tačno da kažemo koliko je vremena bilo potrebno za ovo sazivanje verskih autoriteta.

Nakon toga, Irod otpušta svešteničke poglavare i poznavaoce Pisma i ponovo zove mudrace: „Onda Irod tajno dozva mudarce, i ispitivaše ih kad se pojavila zvijezda. I poslavši ih u Vitlejem, reče: idite i raspitajte dobro za dijete, pa kad ga nađete, javite mi, da i ja idem da mu se poklonim.” (Matej 2:7, 8).

Naglašava se da je Irod tajno zvao mudrace i na osnovu toga znamo da nije želeo da drugi čuju šta će on s njima da priča. To nam govori da mudraci nisu zajedno bili pred Irodom s jevrejskim verskim vođama. Irod ispituje mudrace kada se pojavila zvezda, što je ponovo veoma snažan nagoveštaj da i on misli da se Hristos tada rodio. Tekst nam, takođe, kaže da je Irod mudrace poslao u Vitlejem.

„I oni saslušavši cara, pođoše: a to i zvijezda koju su vidjeli na istoku, iđaše pred njima dok ne dođe i stade odozgo gdje bješe dijete. A kad vidješe zvijezdu gdje je stala, obradovaše se veoma velikom radosti. I ušavši u kuću, vidješe dijete s Marijom materom njegovom, i padoše i pokloniše mu se; pa otvoriše dare svoje i darivaše ga: zlatom, i tamjanom, i smirnom.” (Matej 2:9-11).

Car mudrace jeste poslao u Vitlejem, ali oni nisu išli kuda ih je on poslao, nego kuda ih je zvezda vodila. Nigde ne piše da je zvezda mudrace odvela u Vitlejem. Doduše, ne piše ni da ih je odvela u Nazaret. Ipak, vidimo da su oni ušli, ne u štalu niti u gostionicu, već u kuću. Sama ta činjenica nam govori da oni uopšte nisu videli Hrista u noći Njegovog rođenja.

Sumirajući ovaj događaj, vidimo da mudraci dolaze u Jerusalim da se o Hristu raspitaju nakon što se On već rodio, tekst nas upućuje da se zvezda, koju su oni videli u svojoj zemlji, pojavila kada se Hristos rodio, sami događaji u Jerusalimu zahtevaju određeno vreme, a nigde ne piše da su mudraci otišli u Vitlejem. Na osnovu svega rečenog jasno je da nema nikakve šanse da su mudraci tek rođenog Hrista zatekli u štali. Pored toga, ovako postavljene stvari sasvim lepo ostavljaju mogućnost da se odigraju događaji u hramu, 40 dana nakon Hristovog rođenja, pre nego što su mudraci posetili Isusa.

Bežanje u Misir i odlazak na Pashu

Što se tiče sprovođenja u delo naredbe da se izvrši ubijanje dece, u Bibliji piše da se to dogodilo: „Tada Irod kad vidje da su ga mudarci prevarili, razgnjevi se vrlo i posla te pobiše svu djecu po Vitlejemu i po svoj okolini njegovoj od dvije godine i niže, po vremenu koje je dobro doznao od mudaraca. Tada se zbi što je kazao prorok Jeremija govoreći: glas u Rami ču se, plač, i ridanje, i jaukanje mnogo: Rahila plače za svojom djecom, i neće da se utješi, jer ih nema.” (Matej 2:16-18).

Stihovi nedvosmisleno ukazuju da se pokolj dece u Vitlejemu desio. Jedini meni poznat istorijski izveštaj za koji se smatra da ukazuje na ovo Irodovo delo nalazi se u Makrobijevom delu Saturnalia. „Kada je [Avgust] čuo da je tokom naredbe Iroda, judejskog cara, da se pobiju dečaci ispod dve godine, takođe ubijen njegov sin, rekao je: ‛Bolje je biti Irodova svinja, nego njegov sin’.”^[1] Citat nije dovoljno jasan niti dovoljno precizan da bi se uzeo kao konačna istorijska potvrda tog događaja, ali se pominje pokolj muške dece mlađe od dve godine koji je Irod naredio. S druge strane, čak i da nemamo nijedan drugi nezavisan istorijski izveštaj tog ili bilo kog drugog događaja to još uvek nije potvrda da se taj događaj zaista nije desio. Na kraju, svako sam procenjuje koliko je nešto validno.

Pošto smo već kod ovog citata o ubijanju dece, opet možemo naglasiti kako nam tekst ukazuje da se Hristovo rođenje desilo ranije. U citatu piše da je Irod o vremenu Isusovog rođenja dobro doznao od mudraca. Zašto je onda pobio decu od dve godine i mlađu? Ovo izgleda potpuno nepotrebno, osim u slučaju da je znao da Hristos nije rođen pre par dana, već da je prošlo bar nekoliko meseci od Njegovog rođenja.

Na kraju nam ostaje da rešimo pitanje redovnih odlazaka Isusa i Njegovih roditelja na Pashu. U Lukinom jevanđelju 2:41 napisano je: „I roditelji njegovi iđahu svake godine u Jerusalim o prazniku pashe.” Kako su redovno odlazili na Pashu, ako su bili u Egiptu? Ovaj problem u postavljenom pitanju povezan je s donošenjem Isusa u jerusalimski hram 40. dana nakon Njegovog rođenja. Drugim rečima, niti to pojavljivanje u Jerusalimu niti redovno dolaženje na praznik Pashe ne bi bilo moguće ukoliko su Hristos i Njegova porodica bili u Egiptu do Irodove smrti (Matej 2:19-21*Mat 2:19 A po smrti Irodovoj, gle, anđeo Gospodnji u snu javi se Josifu u Misiru. Mat 2:20 I reče: ustani, i uzmi dijete i mater njegovu i idi u zemlju Izrailjevu; jer su izumrli koji su tražili dušu djetinju. Mat 2:21 I on ustavši, uze dijete i mater njegovu, i dođe u zemlju Izrailjevu. ).

O prvom delu ovog problema – da li je bilo moguće da se Isus donose u Jerusalim, ako su već pobegli u Misir – već je bilo dovoljno reči. Dilema nastaje zato što se poseta mudraca Isusu vezuje za Njegovo rođenje, a videli smo da ne postoji osnova za tako nešto. Drugi deo problema je pitanje kako su mogli da idu svake godine na praznik Pashe u Jerusalim, kada iz Egipta nisu dolazili dok Irod nije umro.

Dobro je poznato da je današnje računanje vremena ustanovljeno na osnovu Hristovog rođenja. Međutim, takođe je poznato da je Dionisije Mali, koji je vršio proračune, pogrešio za nekoliko godina. Ne postoji slaganje svih stručnjaka po pitanju datuma Hristovog rođenja, ali najveći broj njih ovaj događa smešta u 5. ili 4. godine p.n.e.

Oko Irodove smrti gotovo se svi jednoglasno slažu i smeštaju je u 4. godinu p.n.e. Prema tome, od Isusovog rođenja do smrti Iroda prošlo je možda manje od godinu dana, a najviše je prošla jedna i po godina. To bi značilo da je Hristova porodica, verovatno, preskočila jedan odlazak na Pashu, najviše dve, a možda nijednu – u zavisnosti u koje doba godine se rodio Isus, kada su tačno došli mudraci s istoka i kada je tačno umro Irod. Ipak, nije zahvalno baviti se takvim nagađanjima.

Zbog toga rečenica iz 41. stiha*2:41 I roditelji njegovi iđahu svake godine u Jerusalim o prazniku pashe. drugog poglavlja Lukinog jevanđelja može da se prihvati bez većih problema. Osim toga, taj stih ne stoji izolovano, sam za sebe. On je napisan u kontekstu sledećeg stiha i služi kao uvod u događaj koji jevanđelista ima nameru da opiše: „I kad mu bi dvanaest godina, dođoše oni u Jerusalim po običaju praznika” (Luka 2:42).

Ovome u prilog ide i to što je u 41. stihu pomenut samo praznik Pashe, a ne i drugi praznici. Na primer, Dan očišćenja nije bio ništa manje značajan praznik od Pashe, ali se ovde ne pominje. U stvari, po Mojsijevom zakonu bilo je zapoveđeno da se svaki odrastao muškarac u jerusalimskom hramu pojavi tri puta u godini (2. Mojsijeva 34:22-24; 5. Mojsijeva 16:16, 17*2. Mojsijeva 34:22 Praznuj praznik sedmica, prvina žetve pšenične, i praznik berbe na svršetku godine. 2. Mojsijeva 34:23 Tri puta u godini da se svako muško između vas pokaže pred Gospodom Bogom Izrailjevim. 2. Mojsijeva 34:24 Jer ću izagnati narode ispred tebe, i međe tvoje raširiću, i niko neće poželjeti zemlje tvoje, kad staneš dolaziti da se pokažeš pred Gospodom Bogom svojim tri puta u godini. 5. Mojsijeva 16:16 Tri puta u godini neka dođe svako muško pred Gospoda Boga tvojega na mjesto koje izbere: na praznik prijesnijeh hljebova, na praznik nedjelja i na praznik sjenica, ali niko da ne dođe prazan pred Gospoda; 5. Mojsijeva 16:17 Nego svaki s darom od onoga što ima, prema blagoslovu Gospoda Boga tvojega kojim te je darivao. ). Josif i Marija su sigurno išli i na druge praznike u Jerusalim, ali ovde je to zapisano za Pashu zato što sledi događaj koji se odigrao na Pashu.

Drugim rečima, ova dva stiha mogla bi da se iskažu i na drugačiji način – kako su Hristovi roditelji redovno išli na Praznik pashe (41. stih*Luk 2:41 I roditelji njegovi iđahu svake godine u Jerusalim o prazniku pashe. ), kao što je to bio slučaj i kada je Isus bio dvanaestogodišnji dečak (42. stih*Luk 2:42 I kad mu bi dvanaest godina, dođoše oni u Jerusalim po običaju praznika;).

Događaji oko Hristovog rođenja dosta dobro ilustruju kako je lako usvojiti određena stanovišta o biblijskom tekstu koja nisu zasnovana na samom Pismu. Ovo se u manjoj ili većoj meri svima dešava, a obično u situacijama kada slušamo ideje pre nego što smo iz Biblije stvorili sliku o tome. Međutim, ovo ne znači da ne treba da slušamo šta drugi ljudi imaju da kažu o Svetom pismu, nego govori o potrebi da proverimo stavove koje usvajamo – ali ne samo stavove drugih, već i svoje sopstvene. Kada je u pitanju istina, dobro je razvijati i negovati osobine kao što su pažnja, strpljenje, predanost i iskrenost. Ako svega ovoga ima, rezultati obično dođu sami.

1. Ovo je slobodan prevod s latinskog iz elektronskog izdanja knjige Saturnalia. (Saturnalia, Ambrosius Theodosius Macrobius; II, IV:11; B. G. Teubner Stuttgart und Leipzig, 1994) ↑