A šta Biblija kaže?

Аутор: KD Krle

  • Plata za greh i uslovna milost

    Psalmi su napisani kao himne u slavu Bogu. U skladu s tim, [su_tooltip text=“Psa 103:1  Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda, i sve što je u meni sveto ime njegovo.  Psa 103:2  Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda, i ne zaboravljaj nijednoga dobra što ti je učinio.  Psa 103:3  On ti prašta sve grijehe i iscjeljuje sve bolesti tvoje;  Psa 103:4  Izbavlja od groba život tvoj, vjenčava te dobrotom i milošću;  Psa 103:5  Ispunja dobrim želje tvoje, ponavlja se kao u orla mladost tvoja.  Psa 103:6  Gospod tvori pravdu i sud svima kojima se krivo čini.  Psa 103:7  Pokaza putove svoje Mojsiju, sinovima Izrailjevim djela svoja.  Psa 103:8  Milostiv je i dobar Gospod, spor na gnjev i veoma blag.  Psa 103:9  Ne gnjevi se jednako, niti se dovijeka srdi.  Psa 103:10  Ne postupa s nama po grijesima našim, niti nam vraća po nepravdama našim.  Psa 103:11  Nego koliko je nebo visoko od zemlje, tolika je milost njegova k onima koji ga se boje.  Psa 103:12  Koliko je istok daleko od zapada, toliko udaljuje od nas bezakonja naša.  Psa 103:13  Kako otac žali sinove, tako Gospod žali one koji ga se boje.  Psa 103:14  Jer zna građu našu, opominje se da smo prah.  Psa 103:15  Dani su čovječiji kao trava; kao cvijet u polju, tako cvjeta.  Psa 103:16  Dune vjetar na nj, i nestane ga, niti će ga više poznati mjesto njegovo.  Psa 103:17  Ali milost Gospodnja ostaje od vijeka i do vijeka na onima koji ga se boje, i pravda njegova na sinovima sinova,  Psa 103:18  Koji drže zavjet njegov, i pamte zapovijesti njegove, da ih izvršuju.  Psa 103:19  Gospod na nebesima postavi prijesto svoj, i carstvo njegovo svijem vlada.  Psa 103:20  Blagosiljajte Gospoda anđeli njegovi, koji ste silni krjepošću, izvršujete riječ njegovu slušajući glas riječi njegove.  Psa 103:21  Blagosiljajte Gospoda sve vojske njegove, sluge njegove, koje tvorite volju njegovu.  Psa 103:22  Blagosiljajte Gospoda sva djela njegova, po svijem mjestima vlade njegove! Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda! “ position=“bottom“ font_size=“14″ max_width=“400″]103. psalam*[/su_tooltip] počinje s blagosiljanjem Boga za sve dobro što nam čini. Nakon ovoga, u jednom trenutku, psalmista prelazi na Božiji odnos prema nama grešnicima.

    „Milostiv je i dobar Gospod, spor na gnjev i veoma blag. Ne gnjevi se jednako, niti se dovijeka srdi. Ne postupa s nama po grijesima našim, niti nam vraća po nepravdama našim. Nego koliko je nebo visoko od zemlje, tolika je milost njegova k onima koji ga se boje. Koliko je istok daleko od zapada, toliko udaljuje od nas bezakonja naša. Kako otac žali sinove, tako Gospod žali one koji ga se boje.” (Psalmi 103:8-13).

    Ovde su nabrojane mnoge dobre Božije osobine u odnosu prema grešnicima: da je milostiv, da je blag, da se ne gnevi dugo, da susteže gnev, da s nama ne postupa kako zaslužujemo u našim gresima i nepravdama, da uklanja naše grehe i da se ponaša prema nama kao roditelj koji žali i voli svoju decu. Iako na prvi pogled sve ovo izgleda uobičajeno, a možda čak i očekivano, kada malo počnemo da analiziramo šta je ovde rečeno, pojavljuju se neka pitanja. (више…)

  • Zanimljiva izjava
    – Prilog biblijskoj simbolici 2 –

    Izjava na kraju [su_tooltip text=“Psa 95:1  Hodite, zapjevajmo Gospodu, pokliknimo Bogu, gradu spasenja svojega!  Psa 95:2  Izađimo pred lice njegovo s hvalom, u pjesmama pokliknimo mu!  Psa 95:3  Jer je Gospod velik Bog i velik car nad svijem bogovima.  Psa 95:4  U njegovoj su ruci dubine zemaljske, i visine gorske njegove su.  Psa 95:5  Njegovo je more i on ga je stvorio, i suhotu ruke su njegove načinile.  Psa 95:6  Hodite, poklonimo se, pripadnimo, kleknimo pred Gospodom tvorcem svojim.  Psa 95:7  Jer je on Bog naš, i mi narod paše njegove i ovce ruke njegove. Sad kad biste poslušali glas njegov:  Psa 95:8  ‘Nemojte da vam odrveni srce vaše kao Merivi, kao u dan kušanja u pustinji,  Psa 95:9  Gdje me kušaše oci vaši, ispitaše i vidješe djelo moje.  Psa 95:10  Četrdeset godina srdih se na rod onaj, i rekoh: ovi ljudi tumaraju srcem, i ne znaju putova mojih;  Psa 95:11  I zato se zakleh u gnjevu svom da neće ući u mir moj.’ “ font_size=“14″ max_width=“400″]95. psalma*[/su_tooltip] su reči koje se pripisuju Bogu, kao da On govori. Prvi deo psalma govori kako Boga treba hvaliti i koji su razlozi za to. Nasuprot toga, sama izjava je jedna vrsta upozorenja šta se dešava onima koji su nezahvalni i okrenu se od Boga.

    Taj poslednji deo psalma glasi: „Nemojte da vam odrveni srce vaše kao u Merivi, kao u dan kušanja u pustinji, gdje me kušaše oci vaši, ispitaše i vidješe djelo moje. Četrdeset godina srdih se na rod onaj, i rekoh: ovi ljudi tumaraju srcem, i ne znaju putova mojih; i zato se zakleh u gnjevu svom da neće ući u mir moj.” (Psalmi 95:8-11).

    Dva glavna događaja su kušanje Boga u Merivi, kada nisu imali vode, kao i četrdeset godina boravka u pustinji pre nego što su ušli u obećanu zemlju. Prvi događaj se odvija blizu Sinaja. U blizini nije bilo vode i narod je podigao viku protiv Mojsija. Mojsije je pokušao da ih umiri, govoreći im da ne kušaju Boga, ali to nije pomoglo. Pošto se obratio Bogu da reši problem, On kaže Mojsiju da će stajati na Horivu, tj. Sinaju, a da Mojsije udari u stenu i poteći će voda. „A mjesto ono prozva Masa i Meriva zato što se svađaše sinovi Izrailjevi i što kušaše Gospoda govoreći: je li Gospod među nama ili nije?” (2. Mojsijeva 17:7). Masa znači iskušenje, a Meriva svađa, razdor. (више…)

  • Pouke drugog kušanja

    Hristova kušanja u pustinji nisu bila nasumična. Sotona je svakim iskušenjem pokušavao da, nekom od ljudskih slabosti, dovede Hrista u situaciju u kojoj bi načinio pogrešan korak, tj. u kojoj bi učinio ono nešto što nije po Božijoj volji i tako sagrešio. U prvom iskušenju meta je slabost ljudskog tela, u drugom slabost ljudskog uma, a u trećem slabost ljudskog karaktera. Budući da je ovde mogao u potpunosti da osujeti Božije namere za spasenje ljudi – i tako pokaže da Bog nije u pravu – sigurno je da Sotona koristi najjače oružje koje ima, tj. da misli da smo najranjiviji na tim poljima.

    Prvo iskušenje se jasno zasniva na našim telesnim potrebama za hranom i preživljavanjem. U trećem iskušenju Đavo čak i ne pokušava da se sakrije, nego udara na želje za vlašću i moći. Drugo iskušenje je, pak, samim tim što se odvija na području uma i načina razmišljanja, najperfidnije.

    Pošto se u prvom iskušenju Hristos odbranio Pismom ([su_tooltip text=“Mat 4:4  A on odgovori i reče: pisano je: ne živi čovjek o samom hljebu, no o svakoj riječi koja izlazi iz usta Božijih. „]Matej 4:4*[/su_tooltip]), Sotona u drugom koristi tekstove Pisma protiv Hrista. On pokušava da nametne pogrešnu logiku u shvatanju biblijskog teksta iz kojeg bi izmamio pogrešno postupanje. (више…)

  • Brojanje dana i mudro srce

    U 90. psalmu imamo izjave koje pomalo čudno zvuče. Sedmi stih ovog psalma glasi: „Jer nas nestaje od gnjeva tvojega, i od jarosti tvoje u smetnji smo.” Glagol koji je Daničić preveo kao nestati uglavnom se prevodi kao: pojesti, proždreti, prestati, završiti. Vidimo da u kontekstu to suštinski ne menja ništa.

    Postavlja se pitanje kako to nestajemo, prestajemo ili smo proždrti Božijim gnevom. Vidimo da i drugi deo stiha nastavlja u istom stilu. Međutim, nije rečeno šta je uzrok Božijeg gneva i jarosti. Svakome ko čita Bibliju biće jasno da se ovde radi o grehu. Odnos čoveka i Boga, a samim tim i greh koji je taj odnos narušio, jedna je od najdominantnijih tema u ovoj knjizi. Ipak, ni to ne moramo da pretpostavljamo, jer se u narednom stihu ukazuje da je upravo to problem: „Stavio si bezakonja naša preda se …”

    Jasno je da Bog ne odobrava greh i da se, kada ga činimo, On na nas ljuti, ali šta to znači da nas, kada grešimo, nestaje s Božijim gnevom? Da li je ova izjava povezana s opštom pojavom greha, zbog kojeg umiremo? Ili se, možda, misli da je to interaktivno, tj. da se to dešava zato što grešimo? Drugim rečima, dilema je da li umiremo zbog pada celog ljudskog roda u greh i promena koje je taj pad doneo, ili na naše umiranje – a tako i skraćivanje života – utiču gresi koje činimo.

    Čini se da je nekako lakše prihvatiti prvi scenario, iako postoje nagoveštaji da bi moglo da bude i drugačije – ili bar delimično drugačije. U Rimljanima poslanici apostol Pavle piše: „Zato kao što kroz jednoga čovjeka dođe na svijet grijeh, i kroz grijeh smrt, i tako smrt uđe u sve ljude, jer svi sagriješiše.” (Rimljanima 5:12). Prvi deo stiha govori o tome da se smrt pojavila preko greha naših praroditelja, ali drugi deo stiha ukazuje i da je smrt, posredstvom naših greha, postala realnost svakog čoveka, pošto je svako sagrešio. (више…)

  • Obavezno ili potrebno

    Mnogi religiozni ljudi ne razmišljaju o tome da li su njihovi postupci dobri ili loši, nego da li su dopušteni ili zabranjeni. Ako je nešto dozvoljeno, zašto bismo se zamarali time da li je to suštinski dobro ili loše? Budući da je dozvoljeno, znači da nije kažnjivo. Zar to nije dovoljno? Ima li ikakvog razloga da se razmišlja o tome da li je nešto potrebno, ako nije zabranjeno? Ili obrnuto, da li je nešto loše, iako je dopušteno?

    Ispunjavanje onoga što se mora nije nepobitan znak privrženosti tim načelima. Uzdržavanjem od dela za koja je propisana kazna ne dokazujemo da to ne volimo ili da nam je to mrsko. Ne raditi ono što bismo inače radili, kada se to ne bi kažnjavalo, nije prihvatanje da je to loše, nego čista praktičnost.

    Ljudi koji se drže Božijih načela često to rade samo zato što se plaše posledica koje bi mogle da ih zadese. Slično kao što ne mora da znači da su dobri ljudi oni koji u državi ne čine kriminalna dela. U uslovima kada se određeni postupci kažnjavaju većina ljudi se drži podalje od prestupanja, jer znaju da to može skupo da ih košta.

    Međutim, u smutnim vremenima se pokazuje ko je kakav, budući da ljudi tada misle da neće biti kažnjeni za svoja dela i nedela, jer se uobičajeni zakoni tada ne primenjuju. Zato dopuštaju sebi ono što u normalnim uslovima ne bi radili, svedočeći na takav način da su bili uvek potencijalni prestupnici i da se zlih dela nisu uzdržavali iz principa ili zato što je tako ispravno, nego ih je strah od kazne držao podalje od onoga što zapravo čuči u njima. (више…)

  • Isceljenje slepog od rođenja

    Čovek vezanih očiju i vezanih rukuDeveto poglavlje Jovanovog jevanđelja govori o Hristovom susretu s mladićem koji je bio slep od rođenja.

    „I prolazeći vidje čovjeka slijepa od rođenja. I zapitaše ga učenici njegovi govoreći: Ravi! ko sagriješi, ili ovaj ili roditelji njegovi, te se rodi slijep? Isus odgovori: ni on sagriješi ni roditelji njegovi, nego da se jave djela Božija na njemu.” (Jovan 9:1-3)

    Hristovi učenici očigledno su imali pogrešnu predstavu o tome zašto se neko rađa s telesnim manama. Njihov način zaključivanja, koji su verovatno poprimili iz svog religioznog okruženja, očekuje ličnu krivicu za zlo koje se na nekom ispoljilo. Budući da se ovaj čovek rodio slep, a da je kao takav produkt svojih roditelja, onda bi, ako prihvatimo da je to posledica nečije lične krivice, slepilo koje se na njemu pokazalo moralo da bude uzrokovano njegovim ili njihovim grehom. Čudno je da su uopšte razmatrali mogućnost da je to posledica njegovog sopstvenog greha, jer pre rođenja nije imao prilike da sagreši.

    Kako Hristos odgovara? Prvo što Hristos kaže je da zlo ili nesavršenosti koji se dešavaju na ovom svetu ne moraju biti posledica onih na kojima se oni ispoljavaju. Drugim rečima, u grešnom okruženju, zlo može da zadesi čoveka, a da to nije njegova lična krivica. (више…)

  • Nagoveštaji za simbolično tumačenje
    – Prilog biblijskoj simbolici 1 –

    Kada Petar pita Hrista da li je dovoljno ako sedam puta oprosti čoveku koji mu je zgrešio, On mu odgovara da treba oprostiti sedam puta sedamdeset puta ([su_tooltip text=“Mat 18:21  Tada pristupi k njemu Petar i reče: Gospode! koliko puta ako mi sagriješi brat moj da mu oprostim? do sedam puta?  Mat 18:22  Reče njemu Isus: ne velim ti do sedam puta, nego do sedam puta sedamdeset. „]Matej 18:21, 22*[/su_tooltip]). Na taj način Isus praktično kaže da nikada ne treba prestati s praštanjem, jer teško da će nam neko toliko mnogo puta učiniti zlo.

    Simbol srca rukama
    Simboli govore

    Osim toga, ovo pitanje je bilo povod za priču o dva dužnika, koja sledi u nastavku teksta Matejevog jevanđelja. Ukratko, priča govori o dužniku koji je caru bio dužan izuzetno veliku svotu novca, nešto što pojedinac praktično nije mogao da otplati. Car je u početku želeo da proda sve što dužnik ima, čak i njegovu porodicu, kako bi bar nešto naplatio ([su_tooltip text=“Mat 18:25  I budući da nemaše čim platiti, zapovjedi gospodar njegov da ga prodadu, i ženu njegovu i djecu, i sve što ima; i da mu se plati. „]Matej 18:25*[/su_tooltip]). Međutim, dužnik je, potpuno nerealno, molio cara da ga sačeka i da će mu sve otplatiti ([su_tooltip text=“Mat 18:26  No sluga taj pade i klanjaše mu se govoreći: gospodaru! pričekaj me, i sve ću ti platiti. „]Matej 18:26*[/su_tooltip]). Car se sažalio i oprostio mu ceo dug ([su_tooltip text=“Mat 18:27  A gospodaru se sažali za tijem slugom, pusti ga i dug oprosti mu. „]Matej 18:27*[/su_tooltip]).

    Pravi zaplet u priči nastaje kada ovaj dužnik nađe jednog svog prijatelja koji mu je bio dužan mnogo manje (oko 10 miliona puta). Njegov prijatelj molio ga je istim rečima koje je dužnik izgovorio pred carem – da ga sačeka i da će mu sve platiti ([su_tooltip text=“Mat 18:29  Pade drugar njegov pred noge njegove i moljaše ga govoreći: pričekaj me, i sve ću ti platiti. „]Matej 18:29*[/su_tooltip]). Veliki carev dužnik, pak, nije imao milosti, nego je dao da mu prijatelja bace u tamnicu ([su_tooltip text=“Mat 18:30  A on ne htje, nego ga odvede i baci u tamnicu dok ne plati duga.“]Matej 18:30*[/su_tooltip]). (више…)

  • Reči Sotona i Đavo
    – Primeri transformacije reči u drugom jeziku,
    uporedo s biblijskim prikazom Sotone –

     

    Iako se u naslovu nalaze imena Sotona[1] i Đavo, imena kojima zovemo Božijeg arhiprotivnika, on nije glavna tema ovog teksta. Glavna tema teksta je tranzicija reči iz jednog jezika u drugi. O Sotoni i njegovoj ulozi govoriće se uporedo s tim, dajući usput i osnovnu sliku o biću koje nas je uvuklo u greh.

    Čitajući Pismo i pokušavajući da iz njega izvučemo pouke i principe koje ugrađujemo u svoja životna načela, često smetnemo s uma da zapravo čitamo prevod – a nijedan prevod nije savršen. Insistirajući na stvorenim i usvojenim stavovima ljudi umeju da kažu: „Tako piše u mojoj Bibliji!”, ne shvatajući da u izvornom tekstu određeni citat ne mora da zvuči tako nedvosmisleno kao što piše u prevodu Biblije na njegov jezik.

    Zbog toga je ovaj članak više podsetnik na to do kakvih situacija može da dođe u čitanju prevoda, nego što je otkrivanje nečeg novog. On je pokušaj da se apeluje na jedan od principa koji su značajni za razumevanje biblijskog teksta.

    Širok je spektar problema koji se javljaju prilikom prevođenja, a mi ćemo se ovde usredsrediti samo na jedan segment – kako određene reči donekle menjaju svoje značenje prelaskom u drugi jezik. Ovakvi detalji neće dramatično promeniti razumevanje celokupnog Pisma, ali mogu biti značajni, jer dobijamo uvid u mogućnost i nekog drugačijeg značenja teksta koji čitamo. A razmatranje više mogućnosti, pa i sama svest da one možda postoje, budi u nama oprez, tera nas da proveravamo i analiziramo, kako bismo došli do ispravnijeg shvatanja onoga na čemu zasnivamo svoje životne stavove. (више…)

  • Ko je koga ostavio?

    Veliki problem u religiji predstavlja odsustvo Božije pojave. Ne samo da je nekima to veoma jak argument protiv postojanja Boga, nego i mnogima koji u Njega veruju nije jasno zašto se Bog ne pokazuje. Ako već postoji, na prvi pogled izgleda da nas je Bog ostavio da se, kako znamo i umemo, snalazimo sami bez Njega.

    Da li je ovaj doživljaj da su ljudi ostavljeni stvaran ili nam se tako samo čini? Ukoliko nas taj prvi utisak vara, zašto se Bog odlučio na takav potez? Odgovor na pitanje šta se dešava „iza scene” pokušaćemo da potražimo u biblijskim tekstovima. Šta Biblija ima da kaže na dilemu da li je ispravan stav da nas je Bog ostavio ili je možda obrnuto – možda smo mi ostavili Njega? (више…)

  • Sveštenici – uloga i značenje (2. deo)
    – Praktična uloga sveštenstva i odnos prema njemu –

     

    Sveštenik sa Biblijom u rukamaOvaj tekst se u velikoj meri oslanja na prethodni članak o sveštenicima. Zapravo, ovo je jedna vrsta nastavka ranijeg članka, s težištem na odnos prema sveštenicima u uslovima koje zatičemo u realnosti. Zbog toga ćemo ukratko sumirati osnovne zaključke iz prvog teksta.

    Bog je uredio starozavetno sveštenstvo s osnovnom ulogom da služi u Njegovom hramu, koji je slika nebeskog okruženja u kojem prebiva Bog. Budući da niko od nas s ovoga sveta nema mogućnosti da fizički pristupi Božijem prestolu, sveštenici predstavljaju bića koja stvarno služe pred Bogom, tj. anđele. Ali to nije sve. Služba Bogu je na izvestan način okrnjena, jer se jedan broj anđela, na čelu sa Sotonom, pobunio protiv Boga i prestao s obavljanjem onoga što im je prvobitno bilo namenjeno. Njihovo mesto popuniće spaseni, kojima će biti dodeljena uloga sveštenika, a Bog će svoje boravište preseliti na Zemlju. Iz svega toga se nameće nedvosmislen stav da su sveštenici samo simbol uređenja na nebesima i predslika onoga što će tek biti. Drugim rečima, s biblijskog gledišta niko od ljudi koji trenutno žive na ovoj planeti ne bi trebalo sada da se smatra Božijim sveštenikom. (више…)