Pitanje je postavio A.K.
„Takođe želim da postavim pitanje u vezi knjige proroka Osije, glava 6, stih 2:
Da li ovaj stih može da govori o dolasku Mesije?
”Osija 6:2 i dolazak Mesije
Ovaj stih iz Osije 6:2 glasi: „Povratiće nam život do dva dana, treći dan podignuće nas, i živjećemo pred njim.” Sam za sebe ovaj tekst ne govori mnogo niti pominje Mesiju. Zato bi bilo dobro razmotriti kontekst u kojem se javlja. Ipak, da ne bi bilo zabune, pre toga bi bilo dobro nešto uopšteno reći o Mesiji i Njegovom dolasku.
Budući da je dolazak Mesije jedna od glavnih tema u Bibliji, ovakva pitanja trebalo bi pažljivo razmotriti. Tekstovi o Mesiji često se javljaju u kontekstu u kojem ih ne očekujemo, a takođe nisu uvek jasni i očigledni. Zbog toga, u slučajevima u kojima se mesija/Mesija ne imenuje, moramo da se zapitamo da li je uopšte o tome reč.
Razlog zbog čega je u prethodnoj rečenici napisano „mesija/Mesija” je taj što ova reč ima svoje značenje koje se u širem smislu primenjuje u jeziku iz kog potiče. Na hebrejskom jeziku mašijah (מָשִׁיחַ) znači pomazanik, onaj koji je pomazan. Isto znači grčka reč hristos (χριστός). Drugim rečima, ova reč, čak i kada se javlja u biblijskom tekstu, ne mora da označava Mesiju – Pomazanika koji treba da izbavi Božiji narod – nego nekoga ko je pomazan za neku drugu ulogu.
Na primer, Saul je pomazan za prvog cara nad Izrailjem ([su_tooltip text=“1Sa 10:1 Tada Samuilo uze uljanicu, i izli mu ulje na glavu, pa ga cjelova, i reče mu: eto, nije li te pomazao Gospod nad našljedstvom svojim da mu budeš vođ? “ position=“bottom“ font_size=“14″ max_width=“400″ shadow=“yes“]1. Samuilova 10:1*[/su_tooltip]). Čak ga je i David, koji je znao da Bog planira da ga postavi na Saulovo mesto, zvao Gospodnjim pomazanikom ([su_tooltip text=“1Sa 24:7 I reče svojim ljudima: ne dao Bog da to učinim gospodaru svojemu, pomazaniku Gospodnjemu, da podignem ruku svoju na nj. Jer je pomazanik Gospodnji. 1Sa 24:11 Evo, danas vidješe oči tvoje da te je Gospod bio predao danas u moje ruke u ovoj pećini, i rekoše mi da te ubijem: ali te poštedjeh, i rekoh: neću dignuti ruke svoje na gospodara svojega, jer je pomazanik Gospodnji. 1Sa 26:9 A David reče Avisaju: nemoj ga ubiti; jer ko će podignuti ruku svoju na pomazanika Gospodnjega i biti prav? 1Sa 26:11 Ne dao mi Bog da dignem ruku svoju na pomazanika Gospodnjega! Nego uzmi sada koplje što mu je čelo glave i čašu za vodu, pa da idemo. 1Sa 26:16 Nijesi dobro radio. Tako da je živ Gospod, zaslužili ste smrt što nijeste čuvali gospodara svojega, pomazanika Gospodnjega. Eto, gledaj, gdje je koplje carevo i čaša za vodu što mu bješe čelo glave? 1Sa 26:23 A Gospod će platiti svakome po pravdi njegovoj i po vjeri njegovoj. Jer te bješe predao Gospod danas u ruke moje, ali ne htjeh dignuti ruke svoje na pomazanika Gospodnjega. 2Sa 1:14 Reče mu David: kako te nije bilo strah podići ruku svoju i ubiti pomazanika Gospodnjega? 2Sa 1:16 I reče mu David: krv tvoja na tvoju glavu; jer tvoja usta svjedočiše na te govoreći: ja sam ubio pomazanika Gospodnjega. “ position=“bottom“ font_size=“14″ max_width=“400″ shadow=“yes“]1. Samuilova 24:7, 11; 26:9, 11, 16, 23; 2. Samuilova 1:14, 16*[/su_tooltip]). Ipak, iako je Saul bio Božiji pomazanik, on nije bio Pomazanik (Mesija). I u Novom zavetu reč hristos može da se upotrebi tako da se ne odnosi na Hrista ([su_tooltip text=“Mat 24:24 Jer će izići lažni hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake velike i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće, i izbrane. “ position=“bottom“ font_size=“14″ max_width=“400″ shadow=“yes“]Matej 24:24*[/su_tooltip]). Prema tome, ni sama reč pomazanik, bilo u hebrejskom bilo u grčkom, ne garantuje nam da se radi o Mesiji.
Kada čitamo starozavetne tekstove o dolasku Mesije poželjno bi bilo da obratimo pažnju na još jednu značajnu stvar. Mesijina, tj. Hristova uloga podrazumeva tri dolaska, a samo pitanje ne precizira o kojem dolasku se radi. Prvi put je došao da bi učinio delo otkupljenja ljudskog roda, drugi put će doći da vaskrsenjem pravednih do kraja sprovede delo izbavljenja, kao i da se obračuna s grehom, a treći put to će se desiti u vreme uspostavljanja novog neba, nove Zemlje i silaska Novog Jerusalima s neba, kada Bog svoj presto premestiti na ovu planetu ([su_tooltip text=“Otkrivenje 21:1 I vidjeh nebo novo i zemlju novu; jer prvo nebo i prva zemlja prođoše, i mora više nema. Otkrivenje 21:2 I ja Jovan vidjeh grad sveti, Jerusalim nov, gdje silazi od Boga s neba, pripravljen kao nevjesta ukrašena mužu svojemu. Otkrivenje 21:3 I čuh glas veliki s neba gdje govori: evo skinije Božije među ljudima, i življeće s njima, i oni će biti narod njegov, i sam Bog biće s njima Bog njihov. “ position=“bottom“ font_size=“14″ max_width=“400″ shadow=“yes“]Otkrivenje 21:1-3*[/su_tooltip]).
Već samo ovo što je napisano u prethodnoj rečenici ukazuje šta bi sve trebalo dobro objasniti ukoliko želimo da se temeljno pozabavimo temom o dolascima. Praktično bi bilo potrebno pokriti gotovo sve o čemu Biblija piše. Zbog toga će se tekst pisati pod pretpostavkom da su poznate teme o kojima ovde je reč.
S aspekta Starog zaveta sva ova tri događaja su budućnost i zbog toga, bez dodatne analize, ne možemo da tvrdimo o kojem dolasku se radi. Postoje čak i tekstovi u kojima se svi oni zajedno pominju (na primer: [su_tooltip text=“Isa 11:1 Ali će izaći šibljika iz stabla Jesejeva, i izdanak iz korijena njegova izniknuće. Isa 11:2 I na njemu će počivati duh Gospodnji, duh mudrosti i razuma, duh savjeta i sile, duh znanja i straha Gospodnjega. Isa 11:3 I mirisanje će mu biti u strahu Gospodnjem, a neće suditi po viđenju svojih očiju, niti će po čuvenju svojih ušiju karati. Isa 11:4 Nego će po pravdi suditi siromasima i po pravici karati krotke u zemlji, i udariće zemlju prutom usta svojih, i duhom usana svojih ubiće bezbožnika. Isa 11:5 I pravda će mu biti pojas po bedrima, i istina pojas po bocima. Isa 11:6 I vuk će boraviti s jagnjetom, i ris će ležati s jaretom, tele i lavić i ugojeno živinče biće zajedno, i malo dijete vodiće ih. Isa 11:7 I krava i medvjedica zajedno će pasti, mlad njihova ležaće zajedno, i lav će jesti slamu kao vo. Isa 11:8 I dijete koje sisa igraće se nad rupom aspidinom, i dijete odbijeno od sise zavlačiće ruku svoju u rupu zmije vasilinske. Isa 11:9 Neće uditi ni potirati na svoj svetoj gori mojoj, jer će zemlja biti puna poznanja Gospodnjega kao more vode što je puno. “ position=“bottom“ font_size=“14″ max_width=“400″ shadow=“yes“]Isaija 11:1-9*[/su_tooltip]).
Kontekst u kojem je ovaj stih napisan niti počinje niti se završava u šestom poglavlju ove biblijske knjige, ali mi ćemo se ovde usredsrediti samo na njega. U prvom stihu ovog poglavlja piše: „Hodite da se vratimo ka Gospodu; jer on razdrije, i iscijeliće nas, rani, i zaviće nas.” (Osija 6:1).
Ovo je jedna opšta izjava koja može da se primeni na bilo koje vreme. Otkako postoji potreba da se grešnik vrati Bogu, da bi ga Bog iscelio i spasio, tj. oživeo ga, povratio mu život, kako to piše u drugom stihu šestog poglavlja.
Dakle, ono što sigurno možemo da kažemo da se Osija 6:2 može primeniti kao jedna jezička figura kojom Bog saopštava da će brzo pomoći onima koji Mu se vrate, tj. koji su voljni da idu Njegovim putevima.
Međutim, svima koji poznaju sadržaj jevanđelja i događaje opisane u njima odmah će upasti u oči treći dan. Hristos je vaskrsao treći dan pošto je ubijen i stavljen u grob. On sam je o tome govorio u više navrata i pre nego što se to desilo ([su_tooltip text=“Mat 16:21 Otada poče Isus kazivati učenicima svojijem da njemu valja ići u Jerusalim, i mnogo postradati od starješina i od glavara svešteničkijeh i književnika, i da će ga ubiti, i treći dan da će ustati. Mat 17:23 I ubiće ga, i treći dan ustaće. I neveseli bijahu vrlo. Mat 20:19 I predaće ga neznabošcima da mu se rugaju i da ga biju i razapnu; i treći dan ustaće. “ position=“bottom“ font_size=“14″ max_width=“400″ shadow=“yes“]Matej 16:21; 17:23; 20:19*[/su_tooltip]). Kada su književnici i fariseji tražili znak kao potvrdu Njegovog mesijanstva, Hristos im odgovara: „A on odgovarajući reče im: rod zli i preljubotvorni traži znak; i neće mu se dati znak osim znaka Jone proroka. Jer kao što je Jona bio u trbuhu kitovom tri dana i tri noći: tako će biti i sin čovječij u srcu zemlje tri dana i tri noći.” (Matej 12:39, 40).
Ako Jonin boravak u utrobi kita može da bude znak koji ukazuje na Isusovo vaskrsenje, zašto to ne bi mogao da bude i stih iz Osije 6:2 u kojem ne samo da se pominje treći dan, nego se i tvrdi da će Bog do tada da nas podigne i da nam večni život, a upravo to je Hristos postigao svojom žrtvom i vaskrsenjem. „Koji se predade za grijehe naše, i ustade za opravdanje naše.” (Rimaljanima 4:25).
Prema tome, budući da ovakva terminologija sasvim lepo može da se primeni na ono što se desilo s Hristom, mogli bismo da kažemo da ovaj stih, osim što ukazuje da je Bog spreman brzo da nam pomogne ukoliko Mu se vratimo, govori i o vremenu prvog Mesijinog dolaska na ovaj svet.
U ostatku teksta šestog poglavlja Osijine knjige piše o nepostojanosti dobrote Božijeg naroda ([su_tooltip text=“Osija 6:4 Što da ti učinim, Jefreme? što da ti učinim, Juda? jer je dobrota vaša kao oblak jutarnji i kao rosa koja u zoru padne, pa je nestane.“ position=“bottom“ font_size=“14″ max_width=“400″ shadow=“yes“]Osija 6:4*[/su_tooltip]), sklonosti da prestupe zavet s Bogom ([su_tooltip text=“Osija 6:7 Ali oni prestupiše zavjet kao Adam; tu me iznevjeriše. “ position=“bottom“ font_size=“14″ max_width=“400″ shadow=“yes“]Osija 6:7*[/su_tooltip]) i drugim njihovim gresima ([su_tooltip text=“Osija 6:8 Galad je grad onijeh koji čine bezakonje, po njemu su krvavi tragovi. Osija 6:9 A družina je sveštenička kao četa koja dočekuje ljude, ubijaju na putu u Sihem, čine grdilo. Osija 6:10 U domu Izrailjevu vidim strahotu; ondje je kurvanje Jefremovo, Izrailj se oskvrni. “ position=“bottom“ font_size=“14″ max_width=“400″ shadow=“yes“]Osija 6:8-10*[/su_tooltip]). Baš zbog toga Bog je slao proroke da ih opominju ([su_tooltip text=“Osija 6:5 Zato ih sjekoh preko proroka i ubijah riječima usta svojih, i svjetlost sudova tvojih izide. “ position=“bottom“ font_size=“14″ max_width=“400″ shadow=“yes“]Osija 6:5*[/su_tooltip]), a isto tako se tvrdi i da Mu je milost i poznavanje Boga značajnije od žrtava koje Mu se prinose ([su_tooltip text=“Osija 6:6 Jer je meni milost mila a ne žrtva, i poznavanje Boga većma nego žrtva paljenica.“ position=“bottom“ font_size=“14″ max_width=“400″ shadow=“yes“]Osija 6:6*[/su_tooltip]). Dakle, sve ovo su neke opšte stvari, moglo bi se reći, uobičajene za ono što se dešava u okruženju u kojem vlada greh – što se nikako ne uklapa u drugi i treći Hristov dolazak na ovaj svet.
Treći stih bi, pak, mogao da bude zanimljiv. „Tada ćemo poznati Gospoda i sve ćemo ga više poznavati; jer mu je izlazak uređen kao zora i doći će nam kao dažd, kao pozni dažd koji natapa zemlju.” (Osija 6:3). Na koje bismo vreme mogli da primenimo ovaj stih?
Ukoliko se radi o ličnom upoznavanju Boga, očigledno je da ovo može da se primeni na vreme posle drugog Hristovog dolaska, nakon što su vaskrsnuti svi koji su među spasenima. Osim toga, ako to poznavanje Boga posmatramo kao opšte informacije, nešto što je svima otkriveno, onda ovaj stih možemo da primenimo i na vreme nakon Hristovog vaskrsenja, jer su tada mnogo bolje shvaćene Božije namere za spasenje ljudi.
Apostol Pavle je napisao: „Da se meni po otkrivenju kaza tajna; kao što gore napisah ukratko, odakle možete čitajući poznati moj razum u tajni Hristovoj, koja se u drugijem naraštajima ne kaza sinovima čovječijim, kako se sad otkri svetijem njegovijem apostolima i prorocima Duhom svetijem; da neznabošci kroz jevanđelje postanu sunašljednici i sutjelesnici i zajedničari u obećanju njegovom u Hristu Isusu” (Efescima 3:3-6). Posle Isusove žrtve i vaskrsenja mnogo je jasniji način kako je Bog zamislio da od greha izbavi ljudski rod, a samim tim dobijamo i bolje poznavanje Boga.
Na kraju, ovaj stih bi teško mogao da se primeni na vreme trećeg dolaska Mesije. Hiljadu godina nakon što su vaskrsli i živeli s Bogom bilo je više nego dovoljno da se Bog veoma dobro upozna i na ličnom i na opštem planu. Zato, po svoj prilici, ovo ne bi moglo da se primeni na taj period.
Međutim, da li je ovaj treći stih šestog poglavlja dovoljan nagoveštaj da bismo mogli da kažemo da Osija 6:2 ukazuje na drugi dolazak Mesije? Problem je što je taj nagoveštaj sve što imamo. Ostali kontekst ne ide u prilog takvog tumačenja, a ni u samom drugom stihu ne nalazimo referentne tačke koje bi nas nedvosmisleno uputile na drugi Hristov dolazak. Zbog toga sam skloniji tvrdnji da se ovaj stih ne odnosi na drugi Hristov dolazak.
S druge strane, ukoliko neko do kraja nije u stanju da vidi nešto, to nije potvrda da ono ne postoji. Moguće je da mi promiče nešto što me onemogućava da jasnije vidim sliku. Biblija je Božija reč i kao takva plod je Njegovih namera, a čovek treba da bude oprezan u izricanju onoga što Bog misli. Bog je preko Isaije poručio: „Jer misli moje nijesu vaše misli, niti su vaši putovi moji putovi, veli Gospod; nego koliko su nebesa više od zemlje, toliko su putovi moji viši od vaših putova, i misli moje od vaših misli.” (Isaije 55:8, 9).
Drugim rečima, čovek može da kaže ono što vidi, ali bi trebalo da bude suzdržan ako ne vidi nešto što neko drugi tvrdi da vidi, jer je moguće da mu neki detalji promiču. Zbog toga bi ovaj odgovor više trebalo tretirati kao nečije mišljenje, nego kao nedvosmislene i nepromenljive tvrdnje.
Dakle, ako bih sve ovo oko dolaska Mesije i Osije 6:2 trebalo ukratko da sumiram, rekao bih sledeće: Osija 6:2 govori o Božijoj spremnosti da brzo pomogne svima koji su voljni da Ga slede, iako su ranije grešili; ujedno, svojom terminologijom, ovaj tekst ukazuje i na prvi dolazak Mesije čime smo zadobili pravo na novi život i spasenje; u narednom stihu postoji nagoveštaj da bi ovaj stih mogao da se primeni i na drugi dolazak Mesije, ali ne bih rekao da je to dovoljno da se tako nešto tvrdi; naposletku, Osija 6:2 najverovatnije ne može da se primeni na treći Mesijin dolazak.
Оставите одговор