Izbornik Zatvoriti

2023

Duše pobijenih pod oltarom

KD Krle

Pitanje je postavio B.M.

„Zanima me kako Vi razumete gde se nalaze duše pokojnika, ili konkretno, ako možete da mi objasnite ovaj tekst:

‛I kad otvori peti pečat, videh pod oltarom duše pobijenih za reč Božiju i za svedočanstvo koje imahu. I povikaše glasom velikim govoreći: Dokle, Gospodaru Sveti i Istiniti! Ne sudiš i ne kaješ krv našu na onima što žive na zemlji? I dane biše svakome od njih haljine bele, i rečeno im bi da počinu još malo vremena, dokle se navrše i drugari njihovi i braća njihova, koji valja da budu pobijeni kao i oni.’”

Duše pobijenih pod oltarom

Da bismo mogli da damo odgovor na ovo pitanje, potrebno je da napravimo dobar temelj. Neophodno je prvo uspostaviti generalnu sliku, a onda, u odnosu na nju, tumačiti pojedine tekstove. Nije dobro izgrađivati stavove na osnovu jednog segmenta, već ga moramo prilagoditi stanovištu koje nalazimo na svim ostalim mestima, ukoliko želimo da izgradimo ispravnu sliku o onome što čitamo.

Pitanje koje je postavljeno zadire u temu koja je izuzetno osetljiva. Način na koji tumačimo biblijsku antropologiju utiče na čitav niz doktrina i tumačenja. Mnoga koplja su se lomila oko ove teme u istoriji religije i nije moguće temeljno obraditi ovu temu u jednom tekstu. Za ovu polemiku bi, u najmanju ruku, bila potrebna knjiga.

Podelite sa prijateljima
Ceo tekst

Nehotični gresi danas

KD Krle

Pitanje je postavio Ž.N.

„U Božjem Zakonu se pominje grad utočište koje je Bog namenio onima koji su nehotice ubili nekog i da tamo prebivaju dok ne umre prvosveštenik u tom mestu. A nakon njegove smrti su slobodni. I sad me kopka, kako mi koji postojimo danas, možemo da se poredimo sa onima koji su onda počinili nehotičan greh ubistva? Mi danas uopšte ne možemo da se nazovemo nehotični grešnici. Mi smo toliko ogrezli u grehu da nam greh više nije nikakav problem. Čak šta više, on je sastavni deo našeg života. Mislim da mi utočište (na osnovu definicije Božjeg zakona) uopšte i ne zaslužujemo. Ali, sve u svemu zapažanje je vrlo zanimljivo, i veoma mi se sviđa, jedino nisam siguran da li sam dobro razumeo to što ste imali na umu. Šta bi danas predstavljalo utočište, i za koga, i da li možda imate predstavu zašto ih je tada bilo odredjeno šest?”

Nehotični gresi danas

Kada je reč o gradovima utočištima, već se o njima pisalo na ovom sajtu u tekstu „Simbolika ramena”. Prvih nekoliko pasusa ispod podnaslova „Grad Sihem” govori o simbolici ovih gradova. U Bibliji je najviše o njima rečeno u 35. poglavlju Četvrte knjige Mojsijeve.

Ukratko govoreći, čovek koji nehotično ubije drugog čoveka treba da se skloni u grad utočište. Ukoliko to ne učini, osvetnik ima pravo da ga ubije bez posledica. Po smrti prvosveštenika oni koji su počinili nehotično ubistvo postaju slobodni. Budući da je naš prvosveštenik Hristos (Jevrejima 4:14*), na taj način se šalje poruka da nas Njegova smrt oslobađa od večne osude, koju smo grehom navukli na sebe (Kološanima 1:14*).

S druge strane, naša zaštita od posledica greha je u Bogu (Psalmi 18:2; Jeremija 16:19*).

Podelite sa prijateljima
Ceo tekst

O načinu upotrebe reči krv u Pismu

KD Krle

Pitanje je postavio Ž.N.

Pitanje je zasnovano na tekstu iz 3. Mojsijeve 17:10-14 i komentarom:

„Mojsije je krvlju žrtvovane životinje poprskao narod u znak prihvaćenog ‛prvog’ saveza sa Bogom.

Sam Isus na poslednjoj večeri sa učenicima uspostavlja pričešće i kaže … pijte iz nje, Ovo je krv moja novoga zaveta koja se za vas i za mnoge proliva na oproštenje grehova.

Ima još na više mesta takvih i sličnih tekstova, ali ono što se možda ne vidi baš čisto, ili možda ja ne razumem potpuno jasno, kako krv čisti dušu od greha?”

O načinu upotrebe reči krv u Pismu

Ovaj tekst, razume se, neće biti celovita analiza upotrebe reči krv u Bibliji, već neka osnovna zapažanja, koja nas mogu uputiti na generalnu predstavu.

Sam tekst iz 3. Mojsijeve 17:10-14 glasi: „A ko bi god od doma Izrailjeva ili između stranaca koji se bave među njima jeo kakve god krvi, okrenuću lice svoje nasuprot onomu čovjeku koji bude jeo krvi, i istrijebiću ga iz naroda njegova. Jer je duša tijelu u krvi; a ja sam vam je odredio za oltar da se čiste duše vaše; jer je krv što dušu očišća. Zato rekoh sinovima Izrailjevim: niko između vas da ne jede krvi; ni došljak koji se bavi među vama da ne jede krvi. I ko bi god između sinova Izrailjevih ili između došljaka koji se bave kod njih ulovio zvjerku ili pticu, koja se jede, neka iscijedi krv iz nje, i zaspe je zemljom. Jer je duša svakoga tijela krv njegova, to mu je duša. Zato rekoh sinovima Izrailjevim: krvi nijednoga tijela ne jedite, jer je duša svakoga tijela krv njegova. Ko bi je god jeo, da se istrijebi.”

Obratićemo pažnju na tri stvari iz ovog teksta. Prvo, postoji zabrana jedenja krvi pod pretnjom istrebljenja. Drugo, duša je telu u krvi. I treće, krv očišćava dušu. Ali pre nego što se pozabavimo ovim izjavama ne bi bilo loše dati opštu sliku o upotrebi reči krv, jer će nam to kasnije veoma pomoći u zaključcima.

Česta upotreba reči krv

Od početka pa sve do kraja Biblije reč krv se koristi u značenju smrti, naročito ubijanja. Ovakvo značenje reči krv nalazimo već prilikom prvog ubistva na ovoj planeti. Kada je Kain ubio Avelja, Bog mu kaže: „A Bog reče: šta učini! glas krvi brata tvojega viče sa zemlje k meni.” (1. Mojsijeva 4:10).

Podelite sa prijateljima
Ceo tekst

Uvreženost starih mišljenja
(2. deo: Predrasude)

KD Krle

Jedan bogati mladić dolazi Hristu s pitanjem šta da radi kako bi dobio večni život (Matej 19:16*). Isus mu kaže da drži zapovesti i citira mu neke od onih iz Dekaloga (Matej 19:17-19*). Mladić Mu odgovara kako je sve to sačuvao od mladosti i pita šta bi još bilo potrebno da čini (Matej 19:20*).

„Reče mu Isus: ako hoćeš savršen da budeš, idi prodaj sve što imaš i podaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; pa hajde za mnom. A kad ču mladić riječ, otide žalostan; jer bijaše vrlo bogat.” (Matej 19:21, 22).

Nakon što je mladić otišao, Hristos se obraća svojim učenicima: „A Isus reče učenicima svojijem: zaista vam kažem da je teško bogatome ući u carstvo nebesko. I još vam kažem: lakše je kamili proći kroz iglene uši negoli bogatome ući u carstvo Božije. A kad to čuše učenici, divljahu se vrlo govoreći: ko se dakle može spasti? A Isus pogledavši na njih reče im: ljudima je ovo nemoguće, a Bogu je sve moguće.” (Matej 19:23-26).

Podelite sa prijateljima
Ceo tekst

Uvreženost starih mišljenja
(1. deo: Povlastice)

KD Krle

U devetnaestom poglavlju Matejevog jevanđelja nalazimo dva komentara učenika na Hristove reči u datim situacijama. Zajedničko im je da se oslanjaju na mišljenja koja su bila široko rasprostranjena u narodu.

Svi ljudi poprimaju stavove iz okruženja u kojem su se formirali. To je sasvim prirodna i uobičajena pojava. Međutim, ne bi bilo loše razmisliti o tome zbog čega prihvatamo i primenjujemo određene stavove, bez obzira da li su oni odlika celog društva u kom živimo ili su samo naši sopstveni.

Prvi komentar učenika nastaje nakon diskusije koju je Hristos imao s farisejima o raspusnoj knjizi. Raspusna knjiga je odredba Mojsijevog zakona po kojoj je muž iz nekog razloga mogao da otpusti svoju ženu (5. Mojsijeva 24:1*). Ukratko, raspusna knjiga je potvrda o razvodu, tj. poništenje braka.

„I pristupiše k njemu fariseji da ga kušaju, i rekoše mu: može li čovjek pustiti ženu svoju za svaku krivicu?” (Matej 19:3). Na ovo pitanje Hristos odgovara tako što fariseje upućuje na stvaranje čoveka, jer odatle najbolje može da se shvati ljudska priroda.

„A on odgovarajući reče im: nijeste li čitali da je onaj koji je u početku stvorio čovjeka muža i ženu stvorio ih? I reče: zato ostaviće čovjek oca svojega i mater, i prilijepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno tijelo. Tako nijesu više dvoje, nego jedno tijelo; a što je Bog sastavio čovjek da ne rastavlja.” (Matej 19:4-6).

Podelite sa prijateljima
Ceo tekst

Detalji koji se ne uklapaju
– Prilog biblijskoj simbolici 3 –

KD Krle

Svaki odrastao muškarac u Izrailju trebalo je tri puta godišnje da se pojavi u Jerusalimu, tokom praznika koje je Bog uspostavio (5. Mojsijeva 16:16*). Jedan od tih praznika bio je i Praznik sedmica, koji hrišćani još nazivaju Pedesetnicom, zbog događaja koji su se desili pedesetog dana posle Hristovog vaskrsenja.

Tog dana Sveti Duh se spustio na apostole i delovao na njih tako da su, iako nisu bili učeni, počeli da govore jezicima drugih naroda (Dela apostolska 2:4-8*). Budući da je to među svima izazvalo veliko čuđenje, Petar se obraća velikom mnoštvu svojih sunarodnika, koje se iz svih naroda skupilo na praznik. On najpre na ovaj događaj primenjuje Joilovo proročanstvo (Dela apostolska 2:14-16*), a onda objašnjava šta je uzrok svemu tome (Dela apostolska 2:22-24*).

Podršku svom govoru nalazi u Davidovim rečima zabeleženim u Pismu. Reči 16. psalma, kojeg je David napisao, Petar tumači tako što ih primenjuje na Hrista: „Jer David govori za njega: Gospoda jednako gledah pred sobom: jer je s desne strane mene, da se ne pomaknem; zato se razveseli srce moje, i obradova se jezik moj, pa još i tijelo moje počivaće u nadu; jer nećeš ostaviti duše moje u paklu, niti ćeš dati da svetac tvoj vidi truhljenja. Pokazao si mi putove života: napunićeš me veselja s licem svojijem.” (Dela apostolska 2:25-28; videti i Psalmi 16:8-11*).

Ove reči ne izgledaju tako neobično. Na prvi pogled kao da je u pitanju samo poetično izražavanje poverenja u Boga, pogotovo zbog toga što je reč o psalamu. Čitajući samo ovaj psalam teško da bi neko ovo primenio na Hrista i Njegovo vaskrsenje. Gde Petar nalazi opravdanje da može primeniti ove reči na Hrista?

Podelite sa prijateljima
Ceo tekst

Stvarnost i uverenja

KD Krle

Religija u sebi nosi notu mističnog, metafizičkog, nadrealnog. Potrebno je verovati u stvari koje ne vidimo, a koje su izvan našeg čulnog iskustva. Verovatno ne samo zbog toga, religiozni ljudi su neretko skloni tome da poveruju u čudne, a ponekada i sasvim nelogične ideje. Prihvatanje stvari zdravo za gotovo uvek je nosilo sa sobom rizik ne samo da budemo prevareni, već i da, samim tim što prihvatimo neistinu, živimo po pravilima koja nam ne odgovaraju, a kao krajnji ishod – pod pretpostavkom da postoji Bog koji nudi spasenje – možemo izgubiti i večnost za koju smo sazdani.

Kao čovek koji veruje u istinitost Svetog pisma, koje se smatra odrazom direktnog Božijeg uticaja, sklon sam tome da poverujem izjavama koje u Pismu nalazim. Međutim, to ne znači da treba da isključim mozak i ne razmišljam o značenju pročitanog.

Podelite sa prijateljima
Ceo tekst

Da li je Bog predodredio događaje?

KD Krle

Pitanje:

„Ceo žrtveni sistem koji je dat još u vreme Mojsija simbolizovao je Isusovu žrtvu. I kroz tu žrtvu je poslata poruka o spasenju ljudi. Ali da bi se prinela ta žrtva, Isus je MORAO biti ubijen. A ako je MORAO biti ubijen, onda se pitam, da li je sve to zaista bio akt tj. proizvod slobodne volje tadašnjih verskih vođa, odnosno vlastite odluke fariseja da ubiju Isusa, ili …je to deo unapred određene slike odnosno poruke koja je kao takva MORALA da se pošalje svima da se ispune sva ona proročanstva data u pismu, jer stari zavet je tada već uveliko postojao?

…

U sebi prosto ne mogu lako da prihvatim ideju da je sav život ljudi unapred izrežiran.”

Da li je Bog predodredio događaje?

Na ovo pitanje nije lako ukratko odgovoriti. Ovim pitanjem ljudi su se vekovima bavili i postoji mnogo toga oko čega bi ovde moglo da se polemiše. Osim toga, ovaj problem dotiče se i drugih „nezgodnih” religijskih tema – od nastanka Svemira do načina spasenja – od kojih neke uopšte nisu utemeljene na Bibliji. Da bi se dobro odgovorilo na ovo pitanje, moralo bi se zaći i u sve druge teme koje su povezane s njim. Međutim, to nije moguće uraditi u jednom tekstu, čak ni za samo pitanje predodređenosti, a kamoli za sve ostale teme koje su povezane s njom. Odgovor će pokušati da se da bez preteranog uplitanja u druga pitanja koja mogu da budu sporna.

Podelite sa prijateljima
Ceo tekst

Hristov mir

KD Krle

Čitajući o Hristu u jevanđeljima dobijamo sliku o jednoj impoznatnoj figuri. Njegov karakter bio je za divljenje. Međutim, postojali su i oni vidovi Njegove ličnosti koji se nisu mogli naći kod drugih ljudi. Ovde se, pre svega, misli na mnoga čuda koja je Isus činio tokom svoje misije.

Mnogi novozavetni stihovi pozivaju nas, direktno ili indirektno, da se ugledamo na Hrista ili na neku osobinu koju je On posedovao. Na primer, apostol Jovan u svojoj prvoj poslanici piše: „Koji govori da u njemu stoji, i taj treba tako da hodi kao što je on hodio.” (1. Jovanova 2:6). Drugim rečima, onaj ko za sebe misli da je vernik i prihvata Hrista treba da živi onako kako je živeo Isus. Kada dođe do upravo spomenutog saznanja, pitanje koje se čoveku nameće je da li ugledanje na Hrista podrazumeva i čuda koja je On činio.

Vernici i čuda

Mogli bismo da kažemo da je Hristos i sam obučavao svoje učenike za činjenje čuda. „I dozvavši svojijeh dvanaest učenika dade im vlast nad duhovima nečistijem da ih izgone, i da iscjeljuju od svake bolesti i svake nemoći.” (Matej 10:1). Deo naloga koji im je tom prilikom dao glasio je: „Bolesne iscjeljujte, gubave čistite, mrtve dižite, đavole izgonite; zabadava ste dobili, zabadava i dajite.”(Matej 10:8). Hristos je, dakle, poslao apostole da propovedaju (Matej 10:7*), očekujući da usput, ako je tako potrebno, i mrtve vraćaju u život.

Podelite sa prijateljima
Ceo tekst

Uloga hrama i žrtvenog sistema

KD Krle

Pitanja su preneta iz emaila kako ih je postavio Ž. N.:

Prvi deo: „Ako su sa Isusovim raspećem, prestali da važe zakoni o Bogosluženju (prinošenje žrtava) kao što je to objašnjavao apostol Pavle Jevrejima, da li su time onda i prestali da važe i oni nekad obavezni zakoni o tri hodočašća godišnje o praznicima pashe, pedesetnice i praznika senica, jer hrama više nema? Jer ako nema hrama, nema ni sveštenika, ako nema sveštenika, kome onda dati desetak od prinosa? A ako se ne daje desetak sveštenicima, kakav je onda smisao samih praznika?”

Drugi deo: „U knjizi proroka Jezekilja, stoji uputstvo za gradjenje hrama, koji mi (čini mi se) po opisu ne izgleda kao drugi hram koji je sagrađen nakon povratka iz Vavilona. Možda grešim, Ali ako je u pitanju neki „treći“ hram, kakav će on imati smisao i kakav bi to bio tada bogoslužbeni proces, u njemu, ako je Isus prineo sebe za žrtvu jednom za uvek i time ispunio zakon o prinošenju žrtava?”

Uloga hrama i žrtvenog sistema

Iako ne postoji poseban tekst o ovoj temi, veliki deo, ako ne i sve, što se odnosi na postavljena pitanja, pominjano je usput, u kontekstu potrebnih pojašnjenja, u tekstovima na ovom sajtu. Zbog toga će nekima ovaj tekst možda izgledati kao ponavljanje.

Ovo je prilično obimna tema, koja u sebi sadrži više posebnih celina, koje se i same mogu tretirati kao zasebne teme. Tekst će biti podeljen na manje delove, sa tendencijom da se ide od opštih koncepata ka pojedinačnim. U stvari, na početku će morati da se postavi temelj za lakše odgovaranje na pitanja. Takođe, namera je da se ovde daju opšte smernice, a ne detaljna analiza svega onoga što je pomenuto u pitanjima, budući da svaki korak može da bude poseban tekst, a možda čak i knjiga za sebe.

Podelite sa prijateljima
Ceo tekst
Verified by MonsterInsights