Spletom životnih okolnosti oko dva meseca sam bio izdvojen iz svog uobičajenog okruženja. Kao vernik okružen sam ljudima sa kojima sasvim normalno i spontano razgovaram o religiji. Sada sam se, međutim, našao u jednom drugačijem miljeu. Imao sam kontakta sa ljudima kojima religija ili nije bila važan deo života ili su navikli da o tome ne razgovaraju.
Ipak, bilo je i onih koji su se, kako se to obično kaže, zanimali za duhovno. Zbog onoga šta su čuli o meni, sami su inicirali razgovor. Po pravilu, radilo se o inteligentnim osobama, osobama koje traže nešto više od pukog ugodnog preživljavanja, osobama koje su zbog toga smatrane pomalo čudnim i koje nose tiho, neagresivno, ali postojano breme pritiska okruženja.