Izbornik Zatvoriti

Odgovori na pitanja

Duše pobijenih pod oltarom

Pitanje je postavio B.M.

„Zanima me kako Vi razumete gde se nalaze duše pokojnika, ili konkretno, ako možete da mi objasnite ovaj tekst:

‛I kad otvori peti pečat, videh pod oltarom duše pobijenih za reč Božiju i za svedočanstvo koje imahu. I povikaše glasom velikim govoreći: Dokle, Gospodaru Sveti i Istiniti! Ne sudiš i ne kaješ krv našu na onima što žive na zemlji? I dane biše svakome od njih haljine bele, i rečeno im bi da počinu još malo vremena, dokle se navrše i drugari njihovi i braća njihova, koji valja da budu pobijeni kao i oni.’”

Duše pobijenih pod oltarom

Da bismo mogli da damo odgovor na ovo pitanje, potrebno je da napravimo dobar temelj. Neophodno je prvo uspostaviti generalnu sliku, a onda, u odnosu na nju, tumačiti pojedine tekstove. Nije dobro izgrađivati stavove na osnovu jednog segmenta, već ga moramo prilagoditi stanovištu koje nalazimo na svim ostalim mestima, ukoliko želimo da izgradimo ispravnu sliku o onome što čitamo.

Pitanje koje je postavljeno zadire u temu koja je izuzetno osetljiva. Način na koji tumačimo biblijsku antropologiju utiče na čitav niz doktrina i tumačenja. Mnoga koplja su se lomila oko ove teme u istoriji religije i nije moguće temeljno obraditi ovu temu u jednom tekstu. Za ovu polemiku bi, u najmanju ruku, bila potrebna knjiga.

Podelite sa prijateljima

Nehotični gresi danas

Pitanje je postavio Ž.N.

„U Božjem Zakonu se pominje grad utočište koje je Bog namenio onima koji su nehotice ubili nekog i da tamo prebivaju dok ne umre prvosveštenik u tom mestu. A nakon njegove smrti su slobodni. I sad me kopka, kako mi koji postojimo danas, možemo da se poredimo sa onima koji su onda počinili nehotičan greh ubistva? Mi danas uopšte ne možemo da se nazovemo nehotični grešnici. Mi smo toliko ogrezli u grehu da nam greh više nije nikakav problem. Čak šta više, on je sastavni deo našeg života. Mislim da mi utočište (na osnovu definicije Božjeg zakona) uopšte i ne zaslužujemo. Ali, sve u svemu zapažanje je vrlo zanimljivo, i veoma mi se sviđa, jedino nisam siguran da li sam dobro razumeo to što ste imali na umu. Šta bi danas predstavljalo utočište, i za koga, i da li možda imate predstavu zašto ih je tada bilo odredjeno šest?”

Nehotični gresi danas

Kada je reč o gradovima utočištima, već se o njima pisalo na ovom sajtu u tekstu Simbolika ramena. Prvih nekoliko pasusa ispod podnaslova „Grad Sihem” govori o simbolici ovih gradova. U Bibliji je najviše o njima rečeno u 35. poglavlju Četvrte knjige Mojsijeve.

Ukratko govoreći, čovek koji nehotično ubije drugog čoveka treba da se skloni u grad utočište. Ukoliko to ne učini, osvetnik ima pravo da ga ubije bez posledica. Po smrti prvosveštenika oni koji su počinili nehotično ubistvo postaju slobodni. Budući da je naš prvosveštenik Hristos (Jevrejima 4:14*), na taj način se šalje poruka da nas Njegova smrt oslobađa od večne osude, koju smo grehom navukli na sebe (Kološanima 1:14*).

S druge strane, naša zaštita od posledica greha je u Bogu (Psalmi 18:2; Jeremija 16:19*).

Podelite sa prijateljima

O načinu upotrebe reči krv u Pismu

Pitanje je postavio Ž.N.

Pitanje je zasnovano na tekstu iz 3. Mojsijeve 17:10-14 i komentarom:

„Mojsije je krvlju žrtvovane životinje poprskao narod u znak prihvaćenog ‛prvog’ saveza sa Bogom.

Sam Isus na poslednjoj večeri sa učenicima uspostavlja pričešće i kaže … pijte iz nje, Ovo je krv moja novoga zaveta koja se za vas i za mnoge proliva na oproštenje grehova.

Ima još na više mesta takvih i sličnih tekstova, ali ono što se možda ne vidi baš čisto, ili možda ja ne razumem potpuno jasno, kako krv čisti dušu od greha?”

O načinu upotrebe reči krv u Pismu

Ovaj tekst, razume se, neće biti celovita analiza upotrebe reči krv u Bibliji, već neka osnovna zapažanja, koja nas mogu uputiti na generalnu predstavu.

Sam tekst iz 3. Mojsijeve 17:10-14 glasi: „A ko bi god od doma Izrailjeva ili između stranaca koji se bave među njima jeo kakve god krvi, okrenuću lice svoje nasuprot onomu čovjeku koji bude jeo krvi, i istrijebiću ga iz naroda njegova. Jer je duša tijelu u krvi; a ja sam vam je odredio za oltar da se čiste duše vaše; jer je krv što dušu očišća. Zato rekoh sinovima Izrailjevim: niko između vas da ne jede krvi; ni došljak koji se bavi među vama da ne jede krvi. I ko bi god između sinova Izrailjevih ili između došljaka koji se bave kod njih ulovio zvjerku ili pticu, koja se jede, neka iscijedi krv iz nje, i zaspe je zemljom. Jer je duša svakoga tijela krv njegova, to mu je duša. Zato rekoh sinovima Izrailjevim: krvi nijednoga tijela ne jedite, jer je duša svakoga tijela krv njegova. Ko bi je god jeo, da se istrijebi.

Obratićemo pažnju na tri stvari iz ovog teksta. Prvo, postoji zabrana jedenja krvi pod pretnjom istrebljenja. Drugo, duša je telu u krvi. I treće, krv očišćava dušu. Ali pre nego što se pozabavimo ovim izjavama ne bi bilo loše dati opštu sliku o upotrebi reči krv, jer će nam to kasnije veoma pomoći u zaključcima.

Česta upotreba reči krv

Od početka pa sve do kraja Biblije reč krv se koristi u značenju smrti, naročito ubijanja. Ovakvo značenje reči krv nalazimo već prilikom prvog ubistva na ovoj planeti. Kada je Kain ubio Avelja, Bog mu kaže: „A Bog reče: šta učini! glas krvi brata tvojega viče sa zemlje k meni.” (1. Mojsijeva 4:10).

Podelite sa prijateljima

Da li je Bog predodredio događaje?

Pitanje:

„Ceo žrtveni sistem koji je dat još u vreme Mojsija simbolizovao je Isusovu žrtvu. I kroz tu žrtvu je poslata poruka o spasenju ljudi. Ali da bi se prinela ta žrtva, Isus je MORAO biti ubijen. A ako je MORAO biti ubijen, onda se pitam, da li je sve to zaista bio akt tj. proizvod slobodne volje tadašnjih verskih vođa, odnosno vlastite odluke fariseja da ubiju Isusa, ili …je to deo unapred određene slike odnosno poruke koja je kao takva MORALA da se pošalje svima da se ispune sva ona proročanstva data u pismu, jer stari zavet je tada već uveliko postojao?

U sebi prosto ne mogu lako da prihvatim ideju da je sav život ljudi unapred izrežiran.”

Da li je Bog predodredio događaje?

Na ovo pitanje nije lako ukratko odgovoriti. Ovim pitanjem ljudi su se vekovima bavili i postoji mnogo toga oko čega bi ovde moglo da se polemiše. Osim toga, ovaj problem dotiče se i drugih „nezgodnih” religijskih tema – od nastanka Svemira do načina spasenja – od kojih neke uopšte nisu utemeljene na Bibliji. Da bi se dobro odgovorilo na ovo pitanje, moralo bi se zaći i u sve druge teme koje su povezane s njim. Međutim, to nije moguće uraditi u jednom tekstu, čak ni za samo pitanje predodređenosti, a kamoli za sve ostale teme koje su povezane s njom. Odgovor će pokušati da se da bez preteranog uplitanja u druga pitanja koja mogu da budu sporna.

Podelite sa prijateljima

Uloga hrama i žrtvenog sistema

Pitanja su preneta iz emaila kako ih je postavio Ž. N.:

Prvi deo: „Ako su sa Isusovim raspećem, prestali da važe zakoni o Bogosluženju (prinošenje žrtava) kao što je to objašnjavao apostol Pavle Jevrejima, da li su time onda i prestali da važe i oni nekad obavezni zakoni o tri hodočašća godišnje o praznicima pashe, pedesetnice i praznika senica, jer hrama više nema? Jer ako nema hrama, nema ni sveštenika, ako nema sveštenika, kome onda dati desetak od prinosa? A ako se ne daje desetak sveštenicima, kakav je onda smisao samih praznika?”

Drugi deo: „U knjizi proroka Jezekilja, stoji uputstvo za gradjenje hrama, koji mi (čini mi se) po opisu ne izgleda kao drugi hram koji je sagrađen nakon povratka iz Vavilona. Možda grešim, Ali ako je u pitanju neki „treći“ hram, kakav će on imati smisao i kakav bi to bio tada bogoslužbeni proces, u njemu, ako je Isus prineo sebe za žrtvu jednom za uvek i time ispunio zakon o prinošenju žrtava?”

Uloga hrama i žrtvenog sistema

Iako ne postoji poseban tekst o ovoj temi, veliki deo, ako ne i sve, što se odnosi na postavljena pitanja, pominjano je usput, u kontekstu potrebnih pojašnjenja, u tekstovima na ovom sajtu. Zbog toga će nekima ovaj tekst možda izgledati kao ponavljanje.

Ovo je prilično obimna tema, koja u sebi sadrži više posebnih celina, koje se i same mogu tretirati kao zasebne teme. Tekst će biti podeljen na manje delove, sa tendencijom da se ide od opštih koncepata ka pojedinačnim. U stvari, na početku će morati da se postavi temelj za lakše odgovaranje na pitanja. Takođe, namera je da se ovde daju opšte smernice, a ne detaljna analiza svega onoga što je pomenuto u pitanjima, budući da svaki korak može da bude poseban tekst, a možda čak i knjiga za sebe.

Podelite sa prijateljima

Mudraci s istoka i odlazak u Misir

Pitanje je postavio Ž.N.

Da li su izveštaji o Hristovom rođenju iz Matejevog i Lukinog jevanđelja međusobno isključivi?

Mudraci s istoka i odlazak u Misir

Budući da je ovo sajt koji se bavi Biblijom, ovde ćemo se usredsrediti na biblijski izveštaj.

Pitanje koje je postavljeno zapravo je bilo malo duže, ali bi suština mogla da se svode na pitanje iznad naslova ili na sledeću rečenicu iz tog teksta: „Ako su [Isus i Njegova porodica] pobegli u Egipat odmah po odlasku mudraca (kako se po Mateju navodi), nisu mogli biti u hramu 40 dana po rođenju Isusa, kako Luka navodi.”

Čini se da je glavni problem koji imamo u pogledu okolnosti oko Hristovog rođenja u predstavama koje imamo pre nego što pristupimo biblijskom tekstu. Na Božićnim slikama tek rođenog Hrista obično su u štali prikazani pastiri i tri mudraca koji prinose darove – zajedno ili samo jedna od ove dve grupe ljudi. Takođe, neretko se Isus i njegova porodica nalaze u pećini na ovakvim slikama.

Odmah bi trebalo reći da u Bibliji ne piše koliko je mudraca bilo u poseti Hristu. Bilo je tri vrste darova: zlato, tamjan i smirna (Matej 2:11*). Međutim, to nikako ne mora da znači da je moralo da bude tri mudraca – svaki s jednim od navedenih darova. Mi čak ne možemo ni reći da li je svaki od njih nosio darove u svoje ime ili su, koliko god da ih je bilo, zajednički predali sve darove. Ne postoji nikakva osnova za tvrdnju da je bilo tri mudraca, kao što se ne može tvrditi da ih možda, igrom slučaja, nije bilo tri. Jednostavno, Biblija se o tome nije izjasnila.

Podelite sa prijateljima

Osija 6:2 – dolazak Mesije

Pitanje je postavio A.K.

„Takođe želim da postavim pitanje u vezi knjige proroka Osije, glava 6, stih 2:
Da li ovaj stih može da govori o dolasku Mesije?

Osija 6:2 i dolazak Mesije

Ovaj stih iz Osije 6:2 glasi: „Povratiće nam život do dva dana, treći dan podignuće nas, i živjećemo pred njim.” Sam za sebe ovaj tekst ne govori mnogo niti pominje Mesiju. Zato bi bilo dobro razmotriti kontekst u kojem se javlja. Ipak, da ne bi bilo zabune, pre toga bi bilo dobro nešto uopšteno reći o Mesiji i Njegovom dolasku.

Budući da je dolazak Mesije jedna od glavnih tema u Bibliji, ovakva pitanja trebalo bi pažljivo razmotriti. Tekstovi o Mesiji često se javljaju u kontekstu u kojem ih ne očekujemo, a takođe nisu uvek jasni i očigledni. Zbog toga, u slučajevima u kojima se mesija/Mesija ne imenuje, moramo da se zapitamo da li je uopšte o tome reč.

Podelite sa prijateljima