Kada Petar pita Hrista da li je dovoljno ako sedam puta oprosti čoveku koji mu je zgrešio, On mu odgovara da treba oprostiti sedam puta sedamdeset puta ([su_tooltip text=“Mat 18:21 Tada pristupi k njemu Petar i reče: Gospode! koliko puta ako mi sagriješi brat moj da mu oprostim? do sedam puta? Mat 18:22 Reče njemu Isus: ne velim ti do sedam puta, nego do sedam puta sedamdeset. „]Matej 18:21, 22*[/su_tooltip]). Na taj način Isus praktično kaže da nikada ne treba prestati s praštanjem, jer teško da će nam neko toliko mnogo puta učiniti zlo.
Osim toga, ovo pitanje je bilo povod za priču o dva dužnika, koja sledi u nastavku teksta Matejevog jevanđelja. Ukratko, priča govori o dužniku koji je caru bio dužan izuzetno veliku svotu novca, nešto što pojedinac praktično nije mogao da otplati. Car je u početku želeo da proda sve što dužnik ima, čak i njegovu porodicu, kako bi bar nešto naplatio ([su_tooltip text=“Mat 18:25 I budući da nemaše čim platiti, zapovjedi gospodar njegov da ga prodadu, i ženu njegovu i djecu, i sve što ima; i da mu se plati. „]Matej 18:25*[/su_tooltip]). Međutim, dužnik je, potpuno nerealno, molio cara da ga sačeka i da će mu sve otplatiti ([su_tooltip text=“Mat 18:26 No sluga taj pade i klanjaše mu se govoreći: gospodaru! pričekaj me, i sve ću ti platiti. „]Matej 18:26*[/su_tooltip]). Car se sažalio i oprostio mu ceo dug ([su_tooltip text=“Mat 18:27 A gospodaru se sažali za tijem slugom, pusti ga i dug oprosti mu. „]Matej 18:27*[/su_tooltip]).
Pravi zaplet u priči nastaje kada ovaj dužnik nađe jednog svog prijatelja koji mu je bio dužan mnogo manje (oko 10 miliona puta). Njegov prijatelj molio ga je istim rečima koje je dužnik izgovorio pred carem – da ga sačeka i da će mu sve platiti ([su_tooltip text=“Mat 18:29 Pade drugar njegov pred noge njegove i moljaše ga govoreći: pričekaj me, i sve ću ti platiti. „]Matej 18:29*[/su_tooltip]). Veliki carev dužnik, pak, nije imao milosti, nego je dao da mu prijatelja bace u tamnicu ([su_tooltip text=“Mat 18:30 A on ne htje, nego ga odvede i baci u tamnicu dok ne plati duga.“]Matej 18:30*[/su_tooltip]). Videvši to, drugovi utamničenog otišli su i požalili se caru ([su_tooltip text=“Mat 18:31 Vidjevši pak drugari njegovi taj događaj žao im bi vrlo, i otišavši kazaše gospodaru svojemu sav događaj. „]Matej 18:31*[/su_tooltip]). Car se naljutio na svog dužnika, jer se ovaj nije sažalio na svog prijatelja, obnovio je njegov dug i predao ga mučiteljima ([su_tooltip text=“Mat 18:32 Tada ga dozva gospodar njegov, i reče mu: zli slugo! sav dug ovaj oprostih tebi, jer si me molio. Mat 18:33 Nije li trebalo da se i ti smiluješ na svog drugara, kao i ja na te što se smilovah? Mat 18:34 I razgnjevi se gospodar njegov, i predade ga mučiteljima dok ne plati sav dug svoj. „]Matej 18:32-34*[/su_tooltip]).
Ova priča je zgodna zato što je to očigledno jedna vrsta simbolike, jer u slici predstavlja nešto drugo, a ne same opisane događaje. Ona ukazuje na uslove ulaska u nebesko carstvo. Da je tako možemo videti i na početku i na kraju ove priče. Hristos je priču započeo rečima: „Zato je carstvo nebesko…” ([su_tooltip text=“Mat 18:23 Zato je carstvo nebesko kao čovjek car koji namisli da se proračuni sa svojijem slugama. „]Matej 18:23*[/su_tooltip]), a završio je još jasnije: „Tako će i otac moj nebeski učiniti vama, ako ne oprostite svaki bratu svojemu od srca svojijeh.” (Matej 18:35).
Priča, dakle, podstaknuta Petrovim pitanjem, očigledno govori o tome kako bi trebalo opraštati drugima, s obzirom na to da znamo koliko je nama oprošteno, kao i da se nama neće oprostiti ukoliko nismo spremni da opraštamo ljudima oko sebe.
Sve je ovo jasno. Međutim, postoji jedna reč koja kao da štrči u ovom kontekstu – mučiteljima. Logičnije bi bilo da u tekstu stoji tamničarima. Za neotplaćen dug se ide u zatvor, ali zašto bi ga mučili? Dug se mučenjem ne može naplatiti.
Kada naiđe na ovakvu čudnu izjavu, čovek se prvo zapita da li je prevod koji čita dobar. Donekle može biti problem kada se reč, kao što je ovde slučaj, pojavljuje u Pismu svega jednom, jer onda nemamo druga mesta na kojima se ona koristi, kako bismo ih međusobno uporedili. Ipak, postoje reči istog korena, tako da nam to može biti od pomoći.
Grčka reč βασανιστής (mučitelj) istog je korena kao glagol βασανίζω (mučiti) i imenica βάσανος (muka). Ovaj glagol u Novom zavetu se odnosi i na telesne ([su_tooltip text=“Mat 8:6 I govoreći: Gospode! sluga moj leži doma uzet, i muči se vrlo. „]Matej 8:6*[/su_tooltip]) i na duševne muke ([su_tooltip text=“2.Petrova 2:8 Jer kad življaše pravednik među njima, gledajući i slušajući bezakona djela, mučaše od dana do dana pravednu dušu; „]2. Petrova 2:8*[/su_tooltip]). Čak je upotrebljena za lađu koja se mučila s valovima ([su_tooltip text=“Mat 14:24 A lađa bješe nasred mora u nevolji od valova, jer bijaše protivan vjetar. „]Matej 14:24*[/su_tooltip] – kod nas je prevedeno: „A lađa bješe nasred mora u nevolji od valova”). Osim toga, primenjuje se i na muke koje će trpeti ljudi koji nisu spaseni, kako oni koji prime žig zveri ([su_tooltip text=“Rev 14:10 I on će piti od vina gnjeva Božijega, koje je nepomiješano utočeno u čašu gnjeva njegova, i biće mučen ognjem i sumporom pred anđelima svetima i pred jagnjetom. „]Otkrivenje 14:10*[/su_tooltip]), tako i sam Sotona s njima ([su_tooltip text=“Rev 20:10 I đavo koji ih varaše bi bačen u jezero ognjeno i sumporito, gdje je zvijer i lažni prorok; i biće mučeni dan i noć va vijek vijeka. „]Otkrivenje 20:10*[/su_tooltip]).
Imenica muka, istog korena, javlja se na svega tri mesta u Novom zavetu, ali je jasno da je značenje uvek muka. Prvo mesto je u Jevanđelju po [su_tooltip text=“Mat 4:24 I otide glas o njemu po svoj Siriji i privedoše mu sve bolesne od različnijeh bolesti i s različnijem mukama, i bijesne, i mjesečnjake, i uzete, i iscijeli ih. „]Mateju 4:24*[/su_tooltip], koje govori da su Hristu dovodili „bolesne od različnijeh bolesti i s različnijem mukama”, kada je otišao u Siriju. Preostala dva javljanja su u priči o bogatašu i ubogom Lazaru. Za bogataša se kaže da je po smrti bio u mukama ([su_tooltip text=“Luk 16:23 I u paklu kad bješe u mukama podiže oči svoje i ugleda izdaleka Avraama i Lazara u naručju njegovu, „]Luka 16:23*[/su_tooltip]), a takođe se to mesto gde je on bio naziva mestom muke ([su_tooltip text=“Luk 16:28 Jer imam pet braće: neka im posvjedoči da ne bi i oni došli na ovo mjesto mučenja. „]Luka 16:28*[/su_tooltip]).
Možemo zapaziti da se ove reči istog korena odnose na muku u svakom svom pojavljivanju. Prema tome, nema sumnje da je i reč mučitelji dobro prevedena u tekstu koji prenosi Hristovu priču o dva dužnika.
Ono što je zapravo najzanimljivije u pogledu reči mučitelji u ovoj priči je da se ona savršeno uklapa, ne u događaje priče, nego u simboličnu sliku koju treba da prikaže. U samoj priči ona izgleda nedovoljno precizna, ali zato odlično pristaje prenesenoj poruci koju je trebalo saopštiti. Naime, onaj koji ne bude među spasenima i kome Otac nebeski ne oprosti, zaista će biti u mukama.
Na takav način sama reč nas upućuje na simboličnu poruku koja stoji u pozadini priče. Pismo nas tako praktično vodi za ruku do onih značenja koja tekst takođe ima, a ne mogu lako da se uoče. Ovde to nije bilo neophodno, jer je i na početku i na kraju priče jasno rečeno na šta se ona sama odnosi. Ipak, reč mučitelji nam pokazuje kako u Bibliji možemo da prepoznamo da je reč o nekoj vrsti simbolike čak i kada nam to otvoreno nije saopšteno. Zbog toga je dobro obratiti pažnju na neke naizgled čudne formulacije, jer su to često nagoveštaji, tragovi koje nam Biblija ostavlja da bismo lakše uočili šta tekst još ima da nam kaže.
Оставите одговор