Isceljenje slepog od rođenja

Deveto poglavlje Jovanovog jevanđelja govori o Hristovom susretu s mladićem koji je bio slep od rođenja.

„I prolazeći vidje čovjeka slijepa od rođenja. I zapitaše ga učenici njegovi govoreći: Ravi! ko sagriješi, ili ovaj ili roditelji njegovi, te se rodi slijep? Isus odgovori: ni on sagriješi ni roditelji njegovi, nego da se jave djela Božija na njemu.” (Jovan 9:1-3)

Hristovi učenici očigledno su imali pogrešnu predstavu o tome zašto se neko rađa s telesnim manama. Njihov način zaključivanja, koji su verovatno poprimili iz svog religioznog okruženja, očekuje ličnu krivicu za zlo koje se na nekom ispoljilo. Budući da se ovaj čovek rodio slep, a da je kao takav produkt svojih roditelja, onda bi, ako prihvatimo da je to posledica nečije lične krivice, slepilo koje se na njemu pokazalo moralo da bude uzrokovano njegovim ili njihovim grehom. Čudno je da su uopšte razmatrali mogućnost da je to posledica njegovog sopstvenog greha, jer pre rođenja nije imao prilike da sagreši.

Kako Hristos odgovara? Prvo što Hristos kaže je da zlo ili nesavršenosti koji se dešavaju na ovom svetu ne moraju biti posledica onih na kojima se oni ispoljavaju. Drugim rečima, u grešnom okruženju, zlo može da zadesi čoveka, a da to nije njegova lična krivica.

Drugi deo iste rečenice ukazuje na činjenicu da se preko takvih situacija pokazuju Božija dela – i to, verovatno, dvojako. Bog je tako uredio stvari da se padom u greh javljaju deformacije tvorevine, kako bi bilo vidljivo kuda takvo stanje vodi. Pošto greh dovodi do smrti, tj. prestanka funkcionisanja čoveka, bilo bi veoma nezgodno kada bi ona nastupila iznenada, bez ikakvih pokazatelja. Kako bismo tada uopšte shvatili da nešto nije u redu? Ovako, nesavršenosti, mane i propadanje ukazuju na to kakav je kraj tog grešnog puta koji su izabrali naši praroditelji.

Dakle, takve stvari, kao što je slepilo, javljaju se kao posledica greha, a ne krivice pojedinca. Na takav način, kada počnu da se kvare stvari koje smo prihvatali zdravo za gotovo, dobijamo svedočanstvo o tome kako je Bog dobro zamislio i sproveo stvaranje. Tek kada nam nešto bude oduzeto shvatamo koliki je to dar zapravo bio.

Na manama se, prema tome, vidi savršenost prvobitnih Božijih dela stvaranja. Ali, osim toga, Božija dela javljaju se na još jedan način, a Hristos je to praktično pokazao tako što je izlečio ovog slepog od rođenja (Jovan 9:6, 7*Jovan 9:6 Rekavši ovo pljunu na zemlju i načini kao od pljuvanke, i pomaza kalom oči slijepome, Jovan 9:7 I reče: idi umij se u banji Siloamskoj (koje znači poslan). Otide dakle i umi se, i dođe gledajući. ). Bog je, u početku, stvorio savršeni svet, bez mana i teškoća. Padom u greh, ljudi su u njega uneli nered, propadanje i deformacije, a Božija je namera da na kraju izvrši rekonstrukciju uništenog i vrati sve u prvobitno besprekorno stanje. Iskazivanjem nesavršenosti vidi se prethodno savršenstvo onoga što je pokvareno, ali i Božija namera da nam čini dobro, tako što poništava destruktivnost i naših dela i samoga greha.

„Meni valja raditi djela onoga koji me posla dok je dan: doći će noć kad niko ne može raditi. Dok sam na svijetu vidjelo sam svijetu.” (Jovan 9:4, 5).

I prva izjava o razlogu zašto se javljaju pojave kao što je slepilo je delovala čudno. Ali ova druga izgleda nekako nepovazano s njom, a još manje povezano s pitanjem. Doduše, ona možda i nema direktne veze s pitanjem, nego je jednostavno Hristov nastavak misli na završetak odgovora koji je dao. Na kraju prve izjave Isus pominje Božija dela, a ovde nastavlja da govori o delima Onoga koji Ga je poslao. Opet je reč o Božijim delima koja se čine preko Hrista.

Isus kaže da On radi dok ima prilike – dok je dan, dok ima svetlosti. Međutim, On kaže da će doći vreme tame kada niko neće moći da radi Božija dela.

U poslednjoj rečenici ovog citata Hristos kaže da je On sam videlo dok god je na svetu. Prema tome, dokle god je On tu vreme tame neće nastupiti, jer je On sam svetlost koja razgoni tamu. Iz toga se može zaključiti da će vreme kada je noć i kada niko ne može raditi nastupiti tek nakon što Hristos napusti ovaj svet. Koliko tačno posle toga nije nam saopšteno na ovom mestu.

Budući da ova druga izjava nema direktne veze s pitanjem koje su učenici postavili, jedino logično izgleda da je Hristu bilo veoma važno da im saopšti da će doći vreme kada istina i zdrav razum neće moći da probiju tamu laži i nametnutih stavova. Zanimljivo je, pak, da u određenom obliku upravo to vidimo u nastavku ovog poglavlja. Religiozni autoriteti su pokušali da nametnu svoje, kako se ispostavilo, pogrešne stavove.

Prvo su ispitivali čoveka koji je bio slep (Jovan 9:13-17*Jovan 9:13 Tada ga povedoše k farisejima, onoga što bješe nekad slijep. Jovan 9:14 A bješe subota kad načini Isus kao i otvori mu oči. Jovan 9:15 Tada ga opet pitahu i fariseji kako progleda. A on im reče: kao metnu mi na oči, i umih se, i vidim. Jovan 9:16 Tada govorahu neki od fariseja: nije ovaj čovjek od Boga, jer ne svetkuje subote. Drugi govorahu: kako može čovjek grješan takova čudesa činiti? I posta raspra među njima. Jovan 9:17 Rekoše dakle opet slijepcu: šta veliš ti za njega što ti otvori oči tvoje? A on reče: prorok je. ). Onda mu nisu verovali, jer se njegovi odgovori nisu uklopili u njihovu koncepciju kako Bog deluje (Jovan 9:18*Jovan 9:18 Tada Jevreji ne vjerovaše za njega da bješe slijep i progleda, dok ne dozvaše roditelje onoga što je progledao, ). Onda su izvršili pritisak na roditelje (Jovan 9:18-23*Jovan 9:18 Tada Jevreji ne vjerovaše za njega da bješe slijep i progleda, dok ne dozvaše roditelje onoga što je progledao, Jovan 9:19 I zapitaše ih govoreći: je li ovo vaš sin za koga vi govorite da se rodi slijep? kako dakle sad vidi? Jovan 9:20 A roditelji njegovi odgovoriše im i rekoše: znamo da je ovo sin naš i da se rodi slijep; Jovan 9:21 A kako sad vidi ne znamo; ili ko mu otvori oči mi ne znamo; on je veliki, pitajte njega neka sam kaže za sebe. Jovan 9:22 Ovo rekoše roditelji njegovi, jer se bojahu Jevreja; jer se Jevreji bijahu dogovorili da bude odlučen od zbornice ko ga prizna za Hrista. Jovan 9:23 Zato rekoše roditelji njegovi: on je veliki, pitajte njega. ), pa ponovo dozvali i ispitivali isceljenog (Jovan 9:24-33*Jovan 9:24 Tada po drugi put dozvaše čovjeka koji je bio slijep, i rekoše mu: podaj Bogu slavu; mi znamo da je čovjek ovaj grješan. Jovan 9:25 A on odgovori i reče: je li grješan ne znam; samo znam da ja bijah slijep, a sad vidim. Jovan 9:26 Tada mu opet rekoše: šta ti učini? kako otvori oči tvoje? Jovan 9:27 Odgovori im: ja vam već kazah, i ne slušaste; šta ćete opet slušati? Već ako i vi hoćete učenici njegovi da budete? Jovan 9:28 A oni ga ukoriše, i rekoše mu: ti si učenik njegov, a mi smo učenici Mojsijevi. Jovan 9:29 Mi znamo da s Mojsijem govori Bog; a ovoga ne znamo otkuda je. Jovan 9:30 Čovjek odgovori i reče im: to i jest za čudo, što vi ne znate otkuda je a on otvori oči moje. Jovan 9:31 A znamo da Bog ne sluša grješnika; nego ako ko poštuje Boga i volju njegovu tvori onoga sluša. Jovan 9:32 Otkako je svijeta nije čuveno da ko otvori oči rođenom slijepcu. Jovan 9:33 Kad on ne bi bio od Boga ne bi mogao ništa činiti. ). Kada nisu dobili zadovoljavajuć odgovor, oterali su ga (Jovan 9:34*Jovan 9:34 Odgovoriše i rekoše mu: ti si se rodio sav u grijesima, pa zar ti nas da učiš? I istjeraše ga napolje. ). Tako je ceo ovaj događaj – od Hristove izjave zašto je ovaj slep do raspleta s farisejima – najava i predukus vremena tame, kada netolerancija i isključivost neće dozvoljavati drugačije mišljenje.

Živimo u vremenu kada su mediji toliko razvijeni da su u stanju da na globalnom nivou nametnu čak i potpuno besmislene stavove ili oblike ponašanja. Oni imaju moć da izobličeno predstave kao prirodno, slobodu kao agresiju, a tiraniju kao interes većine. Prosto da se čovek zapita nismo li u vremenu kada je noć i kada niko ne može raditi?