Pitanje postavio B.M.

„Koliko možemo da verujemo biblijskim opisima života prvih hrišćana? Čitajući Dela apostolska stiče se utisak da je pisac previše pustio mašti na volju – sve je prepuno čuda, koja danas ne možemo da vidimo, iako se radi o istoj, hrišćanskoj crkvi. Ako su svi ti opisi istiniti – da li onda nešto nije u redu s današnjim hrišćanima?”

Pitanje novozavetnih čuda

Ako religiju ne posmatramo samo intelektualno, kao fenomen koji postoji u ovom svetu, ovo pitanje može da bude od izuzetnog značaja za praktičan život jednog vernika, jer se svaki stav koji izgradimo ili prihvatimo odražava na naše ponašanje. Čovek ne može da ima pravu veru, ukoliko nije raščistio s pitanjima koja izazivaju sumnju. Mogli bismo reći, ne samo da je pitanje na mestu, već da je problem ukoliko ga vernik nikada nije sebi postavio i pokušao da dođe do odgovora. Razlika između onoga što vidimo u današnjoj praksi i praksi prvobitne crkve je očigledna, naročito po pitanju činjenja čuda.

Skriveni problem

U pozadini postavljanja ovakvog pitanja zapravo stoji jedno drugo, koje po svoj prilici ima još dalekosežnije posledice: Da li su Biblija i njeni iskazi autentični? Od našeg stava prema Bibliji zavisiće i odgovor na prvobitno pitanje.

Treba naglasiti da postoji razlika između prihvatanja autentičnosti Biblije, a tako i Novog zaveta u njoj, s istorijskog aspekta i prihvatanja da je to Božija objava. Biblijske ili samo novozavetne knjige mogu da budu tačne sa stanovišta vremena kada su pisane, ličnosti koje su ih pisale i istorijskih događaja koje opisuju, ali to još uvek ne znači da je to Božija knjiga. Da bi Biblija stvarno bila Božija knjiga, čak i stavovi koje ona zagovara moraju da budu tačni. Nije isto prihvatiti Bibliju kao vrednu ljudsku zaostavštinu i knjigu koja sadrži mnoge mudrosti ili kao Božije obraćenje palom ljudskom rodu.

Mnogo toga je napisano protiv i za autentičnost Biblije. To je izuzetno obimna tema, koja ne može ukratko valjano da se obradi. Ovaj sajt je namenjen onima koji već prihvataju Bibliju kao Božiju knjigu, inače bi bilo kakvo argumentovanje biblijskim stihovima bilo beznačajno.

Svako ko je zainteresovan za religijske teme bi trebalo temeljno da se obavesti i načini stav o autentičnosti ove knjige, jer nije mudro pokloniti poverenje izjavama za koje ne možemo da kažemo da su ispravne. Iako se nećemo upuštati u analizu istinitosti Pisma, daćemo samo par napomena i posledica koje donosi naš stav prema njemu.

Praktično sve crkve i verske zajednice koje prihvataju Hrista i novozavetne događaje kao nešto što je od Boga dato, prihvataju i Bibliju kao Božiju objavu i zovu je Božija reč. Ako je Biblija stvarno Božija reč, onda bi je trebalo prihvatiti kao verodostojnu i istinitu. Drugim rečima, ili je Biblija u potpunosti Božija reč ili ona to nije uopšte.

Pitanje:

„Ceo žrtveni sistem koji je dat još u vreme Mojsija simbolizovao je Isusovu žrtvu. I kroz tu žrtvu je poslata poruka o spasenju ljudi. Ali da bi se prinela ta žrtva, Isus je MORAO biti ubijen. A ako je MORAO biti ubijen, onda se pitam, da li je sve to zaista bio akt tj. proizvod slobodne volje tadašnjih verskih vođa, odnosno vlastite odluke fariseja da ubiju Isusa, ili …je to deo unapred određene slike odnosno poruke koja je kao takva MORALA da se pošalje svima da se ispune sva ona proročanstva data u pismu, jer stari zavet je tada već uveliko postojao?

…

U sebi prosto ne mogu lako da prihvatim ideju da je sav život ljudi unapred izrežiran.”

Da li je Bog predodredio događaje?

Na ovo pitanje nije lako ukratko odgovoriti. Ovim pitanjem ljudi su se vekovima bavili i postoji mnogo toga oko čega bi ovde moglo da se polemiše. Osim toga, ovaj problem dotiče se i drugih „nezgodnih” religijskih tema – od nastanka Svemira do načina spasenja – od kojih neke uopšte nisu utemeljene na Bibliji. Da bi se dobro odgovorilo na ovo pitanje, moralo bi se zaći i u sve druge teme koje su povezane s njim. Međutim, to nije moguće uraditi u jednom tekstu, čak ni za samo pitanje predodređenosti, a kamoli za sve ostale teme koje su povezane s njom. Odgovor će pokušati da se da bez preteranog uplitanja u druga pitanja koja mogu da budu sporna.

Pitanje je postavio Ž.N.

Da li su izveštaji o Hristovom rođenju iz Matejevog i Lukinog jevanđelja međusobno isključivi?

Mudraci s istoka i odlazak u Misir

Budući da je ovo sajt koji se bavi Biblijom, ovde ćemo se usredsrediti na biblijski izveštaj.

Pitanje koje je postavljeno zapravo je bilo malo duže, ali bi suština mogla da se svode na pitanje iznad naslova ili na sledeću rečenicu iz tog teksta: „Ako su [Isus i Njegova porodica] pobegli u Egipat odmah po odlasku mudraca (kako se po Mateju navodi), nisu mogli biti u hramu 40 dana po rođenju Isusa, kako Luka navodi.”

Čini se da je glavni problem koji imamo u pogledu okolnosti oko Hristovog rođenja u predstavama koje imamo pre nego što pristupimo biblijskom tekstu. Na Božićnim slikama tek rođenog Hrista obično su u štali prikazani pastiri i tri mudraca koji prinose darove – zajedno ili samo jedna od ove dve grupe ljudi. Takođe, neretko se Isus i njegova porodica nalaze u pećini na ovakvim slikama.

Odmah bi trebalo reći da u Bibliji ne piše koliko je mudraca bilo u poseti Hristu. Bilo je tri vrste darova: zlato, tamjan i smirna (Matej 2:11*Mat 2:11 I ušavši u kuću, vidješe dijete s Marijom materom njegovom, i padoše i pokloniše mu se; pa otvoriše dare svoje i darivaše ga: zlatom, i tamjanom, i smirnom. ). Međutim, to nikako ne mora da znači da je moralo da bude tri mudraca – svaki s jednim od navedenih darova. Mi čak ne možemo ni reći da li je svaki od njih nosio darove u svoje ime ili su, koliko god da ih je bilo, zajednički predali sve darove. Ne postoji nikakva osnova za tvrdnju da je bilo tri mudraca, kao što se ne može tvrditi da ih možda, igrom slučaja, nije bilo tri. Jednostavno, Biblija se o tome nije izjasnila.