Izbornik Zatvoriti

2022

Isceljenje slepog od rođenja

KD Krle

Čovek vezanih očiju i vezanih rukuDeveto poglavlje Jovanovog jevanđelja govori o Hristovom susretu s mladićem koji je bio slep od rođenja.

„I prolazeći vidje čovjeka slijepa od rođenja. I zapitaše ga učenici njegovi govoreći: Ravi! ko sagriješi, ili ovaj ili roditelji njegovi, te se rodi slijep? Isus odgovori: ni on sagriješi ni roditelji njegovi, nego da se jave djela Božija na njemu.” (Jovan 9:1-3)

Hristovi učenici očigledno su imali pogrešnu predstavu o tome zašto se neko rađa s telesnim manama. Njihov način zaključivanja, koji su verovatno poprimili iz svog religioznog okruženja, očekuje ličnu krivicu za zlo koje se na nekom ispoljilo. Budući da se ovaj čovek rodio slep, a da je kao takav produkt svojih roditelja, onda bi, ako prihvatimo da je to posledica nečije lične krivice, slepilo koje se na njemu pokazalo moralo da bude uzrokovano njegovim ili njihovim grehom. Čudno je da su uopšte razmatrali mogućnost da je to posledica njegovog sopstvenog greha, jer pre rođenja nije imao prilike da sagreši.

Kako Hristos odgovara? Prvo što Hristos kaže je da zlo ili nesavršenosti koji se dešavaju na ovom svetu ne moraju biti posledica onih na kojima se oni ispoljavaju. Drugim rečima, u grešnom okruženju, zlo može da zadesi čoveka, a da to nije njegova lična krivica.

Podelite sa prijateljima
Ceo tekst

Nagoveštaji za simbolično tumačenje
– Prilog biblijskoj simbolici 1 –

KD Krle

Kada Petar pita Hrista da li je dovoljno ako sedam puta oprosti čoveku koji mu je zgrešio, On mu odgovara da treba oprostiti sedam puta sedamdeset puta (Matej 18:21, 22*). Na taj način Isus praktično kaže da nikada ne treba prestati s praštanjem, jer teško da će nam neko toliko mnogo puta učiniti zlo.

Simbol srca rukama
Simboli govore

Osim toga, ovo pitanje je bilo povod za priču o dva dužnika, koja sledi u nastavku teksta Matejevog jevanđelja. Ukratko, priča govori o dužniku koji je caru bio dužan izuzetno veliku svotu novca, nešto što pojedinac praktično nije mogao da otplati. Car je u početku želeo da proda sve što dužnik ima, čak i njegovu porodicu, kako bi bar nešto naplatio (Matej 18:25*). Međutim, dužnik je, potpuno nerealno, molio cara da ga sačeka i da će mu sve otplatiti (Matej 18:26*). Car se sažalio i oprostio mu ceo dug (Matej 18:27*).

Pravi zaplet u priči nastaje kada ovaj dužnik nađe jednog svog prijatelja koji mu je bio dužan mnogo manje (oko 10 miliona puta). Njegov prijatelj molio ga je istim rečima koje je dužnik izgovorio pred carem – da ga sačeka i da će mu sve platiti (Matej 18:29*). Veliki carev dužnik, pak, nije imao milosti, nego je dao da mu prijatelja bace u tamnicu (Matej 18:30*).

Podelite sa prijateljima
Ceo tekst

Ko će ući u nebesko carstvo?

Dragan Kršić
Čovek se penje stepenicama ka nebu
Stepenice ka nebu

U Jevanđelju po Mateju zapisane su reči koje je Hristos izgovorio pred kraj Besede na gori: „Neće svaki koji mi govori: Gospode! Gospode! ući u carstvo nebesko; no koji čini po volji oca mojega koji je na nebesima.” (Matej 7:21).

Ovakva izjava često nije u skladu s našim predstavama o verskom životu. Mnogi vernici misle da je dovoljno verovati da postoji Bog, ići u crkvu i ustima priznavati Gospoda. Uporedo s tim, neki poslušnost čak smatraju grehom, izjednačavajući je s pokušajem opravdanja delima.

Međutim, ova Hristova izjava jasno postavlja stvari na svoje mesto. Na osnovu nje se može zaključiti da je postupanje po Božijoj volji uslov za ulazak u nebesko carstvo. Iako bi to samo po sebi trebalo da bude jasno, lako se može stvoriti nedoumica. Kako se to slaže s izjavama da se spasavamo verom, a ne delima?

U ovome nam može pomoći jedna druga Isusova izjava iz istog jevanđelja: „I reče im: zaista vam kažem, ako se ne povratite i ne budete kao djeca, nećete ući u carstvo nebesko.” (Matej 18:3). Naravno, ne misli se na dečiji razum, nego na dečiju neiskvarenost, bezazlenost i jednostavnost (1. Korinćanima 14:20)*. Za ulazak u nebesko carstvo je potrebno da se vratimo prvobitnoj čistoti. Potrebno je da se promenimo. Pošto nas je greh deformisao, sada je neophodno da se vratimo u prvobitno stanje.

Podelite sa prijateljima
Ceo tekst

Reči Sotona i Đavo
– Primeri transformacije reči u drugom jeziku,
uporedo s biblijskim prikazom Sotone –

KD Krle

 

Iako se u naslovu nalaze imena Sotona[1] i Đavo, imena kojima zovemo Božijeg arhiprotivnika, on nije glavna tema ovog teksta. Glavna tema teksta je tranzicija reči iz jednog jezika u drugi. O Sotoni i njegovoj ulozi govoriće se uporedo s tim, dajući usput i osnovnu sliku o biću koje nas je uvuklo u greh.

Čitajući Pismo i pokušavajući da iz njega izvučemo pouke i principe koje ugrađujemo u svoja životna načela, često smetnemo s uma da zapravo čitamo prevod – a nijedan prevod nije savršen. Insistirajući na stvorenim i usvojenim stavovima ljudi umeju da kažu: „Tako piše u mojoj Bibliji!”, ne shvatajući da u izvornom tekstu određeni citat ne mora da zvuči tako nedvosmisleno kao što piše u prevodu Biblije na njegov jezik.

Zbog toga je ovaj članak više podsetnik na to do kakvih situacija može da dođe u čitanju prevoda, nego što je otkrivanje nečeg novog. On je pokušaj da se apeluje na jedan od principa koji su značajni za razumevanje biblijskog teksta.

Širok je spektar problema koji se javljaju prilikom prevođenja, a mi ćemo se ovde usredsrediti samo na jedan segment – kako određene reči donekle menjaju svoje značenje prelaskom u drugi jezik. Ovakvi detalji neće dramatično promeniti razumevanje celokupnog Pisma, ali mogu biti značajni, jer dobijamo uvid u mogućnost i nekog drugačijeg značenja teksta koji čitamo. A razmatranje više mogućnosti, pa i sama svest da one možda postoje, budi u nama oprez, tera nas da proveravamo i analiziramo, kako bismo došli do ispravnijeg shvatanja onoga na čemu zasnivamo svoje životne stavove.

Podelite sa prijateljima
Ceo tekst
Verified by MonsterInsights