Veliki problem u religiji predstavlja odsustvo Božije pojave. Ne samo da je nekima to veoma jak argument protiv postojanja Boga, nego i mnogima koji u Njega veruju nije jasno zašto se Bog ne pokazuje. Ako već postoji, na prvi pogled izgleda da nas je Bog ostavio da se, kako znamo i umemo, snalazimo sami bez Njega.
Da li je ovaj doživljaj da su ljudi ostavljeni stvaran ili nam se tako samo čini? Ukoliko nas taj prvi utisak vara, zašto se Bog odlučio na takav potez? Odgovor na pitanje šta se dešava „iza scene” pokušaćemo da potražimo u biblijskim tekstovima. Šta Biblija ima da kaže na dilemu da li je ispravan stav da nas je Bog ostavio ili je možda obrnuto – možda smo mi ostavili Njega?
Ovaj tekst se u velikoj meri oslanja na 
Neko bi mogao da se zapita čemu uopšte ovakva tema. Šta može da bude problematično po pitanju prepoznavanja dobra i zla? Zar to nije svima jasno? Kada o tome generalno pričamo mora se priznati da gotovo nema čoveka koji neće razumeti koji su opšti principi dobra i zla. Međutim, u praksi se često dešava da ljudi o jednoj istoj pojavi, ličnosti ili događaju imaju potpuno drugačija mišljenja. Da li je nešto dobro ili loše zavisi ne samo od objektivnih činjenica, nego i od drugih faktora, koji utiču na stvaranje našeg stava.