Božije reakcije nekada su veoma nagle. Neretko se dešava da na prvi pogled uopšte nije jasno zašto Bog tako burno reaguje. Zbog toga Mu se često pripisuje da je naprasit, prek, pa čak i kapriciozan. Kako se to uklapa u Njegove izjave da Mu je stalo do nas?
Mnogi zaziru od Boga upravo zato što Ga smatraju nepredvidivim. Ne bi baš bilo prijatno provoditi vreme u prisustvu jednog tako moćnog bića, čije postupke niko ne može da spreči, ako ima povremene nalete besa ili plane za gotovo nebitne sitnice.
Da li je burno Božije reagovanje izraz Njegove sujete? Da li On od nas očekuje slepu poslušnost i u sitnicama koje nisu od suštinskog značaja? Ili su, možda, Njegove reakcije posledica nečega veoma važnog, nečega do čega Mu je stalo? Od odgovora na ovakva pitanja zavisi naš celokupan doživljaj Boga. Od mog mišljenja kakav je Bog zavisi kakav će biti moj odnos prema Njemu.
Ljudi znaju da žive po inerciji. Lako se upadne u kolotečinu, a ona se teško menja. Okolnosti se prihvate, napravi se svakodnevna rutina, prestane puno da se razmišlja i počne da se živi po navici. Što su veće obaveze, čovek manje analizira stanje u kojem se nalazi – da li je njegov život dobar ili loš – a više je usmeren da završi sve što bi trebalo uraditi. Ova pojava postane prepreka kada Bog želi da promeni čoveka i dovede ga u pokajanje. Potrebno je osobu izvući iz kalupa u koji je upala i skrenuti pogled s prolaznog na večno, dovesti je u situaciju da shvati da sadašnji izbori određuju ono što dolazi.
Problem kojim će se ovaj članak baviti tiče se jedne rečenice koju je Bog rekao Adamu prilikom stvaranja čoveka. Celokupno stvaranja opisano je u prvom poglavlju Biblije. Tom prilikom je događajima oko stvaranja čoveka posvećeno svega par stihova 