novembar 2022

U prethodnom delu bilo je reči o tome kako ljudi misle da su posebni zbog pripadnosti nekoj grupi ljudi i da je to razlog zašto ih Bog prihvata. A da li nas određene relikvije i obredi koje praktikujemo preporučuju Bogu i donose nam Njegovu naklonost?

Dobro bi bilo odmah reći da je to sličan način razmišljanja, da se ovo prepliće jedno s drugim, a da je forma izražavanja malo drugačija. Zbog toga možemo da počnemo s istim događajem s kojim smo započeli i prethodni članak.

Tamo smo videli da su u jednom od ratova s Filistejima Jevreji doživeli poraz (1. Samuilova 4:2*1Sa 4:2 A Filisteji se uvrstaše prema Izrailju, i kad se otvori boj, razbiše Filisteji Izrailja, i izgibe ih u boju u polju oko četiri tisuće ljudi. ), a onda se upitali: „Zašto nas danas razbi Gospod pred Filistejima?” (1. Samuilova 4:3). Nije im bilo jasno zašto ih Bog, kao svoj narod, nije zaštitio i pomogao im da pobede.

Oni verovatno nisu bili svesni lošeg stanja naroda, koje se pre svega ogledalo u skrnavljenju službe Bogu, što je dovodilo do udaljavanja ljudi od Njega (1. Samuilova 2:12-17, 27-29*1Sa 2:12 A sinovi Ilijevi bijahu nevaljali, i ne znadijahu za Gospoda. 1Sa 2:13 Jer u tijeh sveštenika bješe običaj prema narodu: kad ko prinošaše žrtvu, dolažaše momak sveštenikov dok se kuhaše meso s viljuškama trokrakim u ruci, 1Sa 2:14 I zabadaše u sud, ili u kotao, ili u tavu, ili u lonac, i što se god nabode na viljuške uzimaše sveštenik. Tako činjahu svemu Izrailju koji dolažaše u Silom. 1Sa 2:15 Tako i prije nego bi zapalili salo, došao bi momak sveštenikov, te bi rekao čovjeku koji prinošaše žrtvu: daj meso da ispečem svešteniku, jer ti neću primiti mesa kuhana, nego sirovo. 1Sa 2:16 Ako bi mu tada čovjek odgovorio: neka se prvo zapali salo, pa onda uzmi što ti god duša želi; on bi rekao: ne, nego daj sada, ako li ne daš, uzeću silom. 1Sa 2:17 I grijeh onijeh mladića bijaše vrlo velik pred Gospodom, jer ljudi ne marahu za prinos Gospodnji. 1Sa 2:27 Tada dođe čovjek Božji k Iliju, i reče mu: ovako veli Gospod: ne javih li se domu oca tvojega, kad bijahu u Misiru u kući Faraonovoj? 1Sa 2:28 I izabrah ga između svijeh plemena Izrailjevijeh sebi za sveštenika da prinosi žrtve na oltaru mojem i da kadi kadom i nosi oplećak preda mnom, i dadoh domu oca tvojega sve žrtve ognjene sinova Izrailjevijeh? 1Sa 2:29 Zašto gazite žrtvu moju i prinos moj, koje sam zapovjedio da se prinose u šatoru? i paziš sinove svoje većma nego mene, da se gojite prvinama svijeh prinosa Izrailja naroda mojega? ), kao i nesposobnosti Ilija da se ozbiljnije suprotstavi svojim sinovima, koji su bili izvor nemorala i prestupa (1. Samuilova 2:22-25; 3:11-14*1Sa 2:22 A Ilije bijaše vrlo star, i ču sve što činjahu sinovi njegovi svemu Izrailju, i kako spavahu sa ženama koje dolažahu gomilama na vrata šatora od sastanka. 1Sa 2:23 I govoraše im: zašto to radite? jer čujem zle riječi o vama od svega naroda. 1Sa 2:24 Nemojte, djeco moja; jer nije dobro što čujem; otpađujete narod Gospodnji. 1Sa 2:25 Kad čovjek zgriješi čovjeku, sudiće mu sudija; ali kad ko zgriješi Gospodu, ko će moliti za nj? Ali ne poslušaše oca svojega, jer Gospod šćaše da ih ubije. 1Sa 3:11 I reče Gospod Samuilu: evo učiniću nešto u Izrailju da će zujati oba uha svakome ko čuje. 1Sa 3:12 U taj dan ću učiniti Iliju sve što sam govorio za kuću njegovu, od početka do kraja. 1Sa 3:13 Jer sam mu javio da ću suditi domu njegovu dovijeka za nevaljalstvo, za koje je znao da njim navlače na se prokletstvo sinovi njegovi, pa im nije zabranio. 1Sa 3:14 Zato se zakleh domu Ilijevu da se neće očistiti nevaljalstvo doma Ilijeva nikakvom žrtvom ni prinosom dovijeka. ).