Kada Petar pita Hrista da li je dovoljno ako sedam puta oprosti čoveku koji mu je zgrešio, On mu odgovara da treba oprostiti sedam puta sedamdeset puta (). Na taj način Isus praktično kaže da nikada ne treba prestati s praštanjem, jer teško da će nam neko toliko mnogo puta učiniti zlo.
Osim toga, ovo pitanje je bilo povod za priču o dva dužnika, koja sledi u nastavku teksta Matejevog jevanđelja. Ukratko, priča govori o dužniku koji je caru bio dužan izuzetno veliku svotu novca, nešto što pojedinac praktično nije mogao da otplati. Car je u početku želeo da proda sve što dužnik ima, čak i njegovu porodicu, kako bi bar nešto naplatio (). Međutim, dužnik je, potpuno nerealno, molio cara da ga sačeka i da će mu sve otplatiti (). Car se sažalio i oprostio mu ceo dug ().
Pravi zaplet u priči nastaje kada ovaj dužnik nađe jednog svog prijatelja koji mu je bio dužan mnogo manje (oko 10 miliona puta). Njegov prijatelj molio ga je istim rečima koje je dužnik izgovorio pred carem – da ga sačeka i da će mu sve platiti (). Veliki carev dužnik, pak, nije imao milosti, nego je dao da mu prijatelja bace u tamnicu ().
