Ovaj tekst se u velikoj meri oslanja na prethodni članak o sveštenicima. Zapravo, ovo je jedna vrsta nastavka ranijeg članka, s težištem na odnos prema sveštenicima u uslovima koje zatičemo u realnosti. Zbog toga ćemo ukratko sumirati osnovne zaključke iz prvog teksta.
Bog je uredio starozavetno sveštenstvo s osnovnom ulogom da služi u Njegovom hramu, koji je slika nebeskog okruženja u kojem prebiva Bog. Budući da niko od nas s ovoga sveta nema mogućnosti da fizički pristupi Božijem prestolu, sveštenici predstavljaju bića koja stvarno služe pred Bogom, tj. anđele. Ali to nije sve. Služba Bogu je na izvestan način okrnjena, jer se jedan broj anđela, na čelu sa Sotonom, pobunio protiv Boga i prestao s obavljanjem onoga što im je prvobitno bilo namenjeno. Njihovo mesto popuniće spaseni, kojima će biti dodeljena uloga sveštenika, a Bog će svoje boravište preseliti na Zemlju. Iz svega toga se nameće nedvosmislen stav da su sveštenici samo simbol uređenja na nebesima i predslika onoga što će tek biti. Drugim rečima, s biblijskog gledišta niko od ljudi koji trenutno žive na ovoj planeti ne bi trebalo sada da se smatra Božijim sveštenikom.
