Strah je tema koja je sama po sebi preobimna, čak i ako se o njemu govori samo s biblijskog aspekta. Ovaj tekst pre svega će se usredsrediti na problem straha koji vlada našim postupcima, naročito po pitanjima vere, mada iste principe možemo da primenimo univerzalno. Ostali aspekti straha usput mogu da budu pomenuti u sklopu same teme, ali ne postoji namera da se o njima detaljnije diskutuje.
Pojavu straha gotovo uvek doživljavamo negativno, iako za to nema uvek osnove. Mogli bismo čak da kažemo da je mehanizam straha ugrađen u nas kako bismo se sačuvali od opasnih situacija koje bi mogle da nam ugroze život ili dovedu do težih povreda. Očigledno je da takav strah može da bude pozitivan.
Odsustvo bilo kakvog straha ne bi bilo normalno. Bez obzira što smo razumna bića, često smo u stanju da radimo sulude stvari. Kada nas strah od opasnosti ili od posledica počinjenih dela ne bi držao na distanci, i sebi i drugima bismo zadavali mnogo nevolja, sa fatalnim ili nepopravljivim posledicama.
Određena mera straha nije loša, ali je teško reći kolika je ta mera. Da li će se strah pojaviti ili neće ne možemo da kontrolišemo. Međutim, za mnoge strahove možemo da odlučimo hoćemo li se ponašati po njima ili nećemo. Iako zanemarivanje osećaja straha može da dovede do neugodnosti ili opasnosti, nekada smo svesni da će dugoročne posledice biti još gore ako mu se povinujemo.
„Čuvajte se pasa” je prvi deo drugog stiha iz trećeg poglavlja Filibljanima poslanice. Sasvim je jasno da Pavle ne piše doslovno o psima. On Filibljane želi da upozori na ljude kojima pripisuje nešto što je svojstveno psima. Zašto je Pavle napisao jednu ovakvu rečenicu? Stav naše kulture prema psima je uglavnom pozitivan. Psa nazivamo najboljim čovekovim prijateljem. Čime su psi zaslužili da ih apostol Pavle stavi u ovakav kontekst? Kakav je uopšte biblijski stav o psima?
Biblija govori o zavetu koji je Bog načinio s jevrejskim narodom. Nakon Hristove smrt Njegovi sledbenici proširili su vest o novom zavetu, koji je zamenio stari. Postavlja se pitanje da li postoje veze između ova dva zaveta i kakve su one, ako postoje. Zašto je uopšte bilo potrebe praviti dva zaveta?