Kada je u pitanju odnos s Bogom, ljude delimo na one koji veruju i one koji ne veruju. Kada su u pitanju vernici, njihov odnos s Bogom uglavnom posmatramo kroz prizmu njihove poslušnosti Njegovim principima. Međutim, ne razmišlja se često šta dovodi do te poslušnosti, ne samo s aspekta celokupnog verovanja, nego i u svakom pojedinačnom slučaju.
Vernici prevashodno razmišljaju da li se nešto sme ili se ne sme. Malo ko razmišlja da li je to dobro ili nije, a gotovo niko ne razmišlja da li se to čini iz želje ili zbog moranja. Da pokušamo sve ovo da objedinimo kroz jednu situaciju opisanu u jevanđeljima u kojoj se Hristos našao.
Ovaj tekst je podstaknut sledećim pitanjem: „U Bibliji se pominju ljudi koji su imali više žena, ali sada hrišćani insistiraju na monogamiji. Šta je ispravno i odakle ova nedoslednost?” Pošto je već reč o ovakvoj temi, onda ne bi bilo loše proširiti je na stav Biblije o polnim odnosima između muškarca i žene uopšte. Samim tim, kada se sve stavi u širi kontekst, i odgovor na postavljeno pitanje bi trebalo da bude jasniji.