Biblija govori o zavetu koji je Bog načinio s jevrejskim narodom. Nakon Hristove smrt Njegovi sledbenici proširili su vest o novom zavetu, koji je zamenio stari. Postavlja se pitanje da li postoje veze između ova dva zaveta i kakve su one, ako postoje. Zašto je uopšte bilo potrebe praviti dva zaveta?
Dodatnu konfuziju može da unese i način kako hrišćani nazivaju sastavne delove Biblije, koju dele na knjige Starog i Novog zaveta. Ova podela je očigledno načinjena da bi ukazala da knjige Starog zaveta opisuju događaje Božijeg naroda u vreme „prvog” zaveta, dok knjige Novog zaveta opisuju šta se dešava od vremena „novog” zaveta u Isusu Hristu.
Na osnovu ove podele, na stari i novi zavet, stvorene su predrasude. Na primer, veoma je rasprostranjeno mišljenje o strašnom, prekom i nemilosrdnom Bogu koji je opisan u Starom zavetu, a milostivom, blagom i popustljivom novozavetnom Bogu. Ovakvo mišljenje uglavnom je zasnovano na površnom ili potpuno nepostojećem poznavanju Biblije, pre svega starozavetnog sadržaja. Moglo bi da se kaže da je to glasina u koju su drugi poverovali, iako se sami nisu potrudili da je provere.
Ima i zloupotreba zasnovanih na ovoj podeli. U razgovorima s hrišćanima, prilikom citiranja starozavetnih stihova koji ne idu u prilog njihovim stavovima, često može da se čuje odgovor: „Aaa, to je stari zavet. To više ne važi.” Da li iz neznanja ili iz nespremnosti da priznaju svoje zablude, oni potkopavaju sva svoja ostala verovanja, koja su zasnovana na starozavetnim. Tačno je, međutim, da je forma služenja Bogu promenjena od novozavetnog vremena, ali to ne bi trebalo da bude izgovor za negiranje svega što nam se ne sviđa iz starozavetnog vremena.
Novi zavet izgrađen je na temeljima starog. Ako je u starom zavetu sve loše, pa čak i neistinito, onda su takve i same osnove novog. Ceo svoj život i odbranu svojih stavova Hristos je zasnovao na starozavetnim spisima. Kada je želeo da potvrdi istinitost svojih reči, po pravilu je sledilo čuveno: „Pisano je”. Budući da knjige Novog zaveta tada još nisu ni postojale, očigledno je da se pozivao na Stari zavet. Njegovi prvi sledbenici krenuli su istim stopama. Dokazivali su da se mnogi odlomci iz Pisma odnose na Njega.
Hrišćani nemaju luksuz da negiraju starozavetne spise, dok oni koji prihvataju samo Stari zavet mogu da negiraju novozavetne. Zidovi mogu da stoje bez krova, iako je kuća tako nedovršena, ali krov bez zidova ne može nikako. Novozavetna koncepcija bi morala da proističe iz starozavetne, da se na nju oslanja, objašnjava je i ispunjava.
Pre nego što se krene na samu temu, bilo bi dobro na izvestan način definisati šta predstavlja reč zavet u Bibliji i s čim bi to danas mogli da poredimo.